Пређи на садржај

PI3K

С Википедије, слободне енциклопедије
Fosfatidilinozitol 3- i 4-kinaza
PI3 Kinaza 110 gama vezana za inhibitor PIK-93 (zut).[1]
Identifikatori
SimbolPI3 PI4 kinaza
PfamPF00454
InterProIPR000403
SMARTSM00146
PROSITEPDOC00710
SCOP3gmm
SUPERFAMILY3gmm
Fosfatidilinozitol 3-kinaza
Identifikatori
EC broj2.7.1.137
CAS broj115926-52-8
Baze podataka
IntEnzIntEnz pregled
BRENDABRENDA pristup
ExPASyNiceZyme pregled
KEGGKEGG pristup
MetaCycmetabolički put
PRIAMprofil
Strukture PBPRCSB PDB PDBe PDBj PDBsum

Fosfatidilinozitol 3-kinaze (EC 2.7.1.137, 1-fosfatidilinozitolna 3-kinaza, tip III fosfoinozitidna 3-kinaza, Vps34p, tip I fosfatidilinozitolna kinaza, PI 3-kinaze ili PI3K) su familija enzima koji učestvuju u ćelijskim funkcijama poput ćelijskog rasta, proliferacije, diferencijacije, motiliteta, opstanka i intracelularne razmene materije. Sistematsko ime ovog enzima je ATP:1-fosfatidil-1D-mio-inozitol 3-fosfotransferaza.[2] Ovaj enzim katalizuje sledeću hemijsku reakciju

ATP + 1-fosfatidil-1D-mio-inozitol ADP + 1-fosfatidil-1D-mio-inozitol 3-fosfat

PI3K kinaze su familija intracelularnih prenosnika signala koji imaju sposobnost fosforilacije 3 pozicije hidroksilne grupe inozitolnog prstena fosfatidilinozitola (PtdIns).[3] Oni su tako]e poznati kao fosfatidilinozitol-3-kinaze. Put koji sadrži onkogen PIK3CA i tumor supresor PTEN (gen) je impliciran u neosetljivost tumora na insulin i IGF1.[4][5]

PI 3-kinaze su otkrili Luis C. Kantli i njegovi saradnici. Do otkrića je došlo nakon identifikacije prethodno nepoznate fosfoinozitidne kinaze vezane za polioma srednji T protein.[6] Oni su primetili jedinstvenu supstratnu specifičnost i hromatografske osobine proizvoda ove lipidne kinaze, što je dovelo do otkrića ove fosfoinozitidne kinaze sa izuzetnom sposobnošću da fosforiliše fosfoinozitide u 3' poziciji inozitolnog prstena.[7] Oni su naknadno pokazali da in vivo enzim preferira PtdIns(4,5)P2 kao supstrat, čime se proizvodi fosfoinozitid PtdIns(3,4,5)P3.[8]

  1. ^ PDB: 2chz​; Knight ZA, Gonzalez B, Feldman ME, Zunder ER, Goldenberg DD, Williams O, Loewith R, Stokoe D, Balla A, Toth B, Balla T, Weiss WA, Williams RL, Shokat KM (2006). „A pharmacological map of the PI3-K family defines a role for p110alpha in insulin signaling”. Cell. 125 (4): 733—47. PMID 16647110. doi:10.1016/j.cell.2006.03.035. 
  2. ^ Vanhaesebroeck, B., Leevers, S.J., Ahmadi, K., Timms, J., Katso, R., Driscoll, P.C., Woscholski, R., Parker, P.J. and Waterfield, M.D. (2001). „Synthesis and function of 3-phosphorylated inositol lipids”. Annu. Rev. Biochem. 70: 535—602. PMID 11395417. 
  3. ^ „Myo-inositol”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2011. г. Приступљено 18. 01. 2011. 
  4. ^ Giese N (11. 3. 2009). „Cell pathway on overdrive prevents cancer response to dietary restriction”. PhysOrg.com. Приступљено 22. 4. 2009. 
  5. ^ Kalaany NY, Sabatini DM (2009). „Tumours with PI3K activation are resistant to dietary restriction”. Nature. 458 (7239): 725—31. PMC 2692085Слободан приступ. PMID 19279572. doi:10.1038/nature07782. 
  6. ^ Whitman M, Kaplan DR, Schaffhausen B, Cantley L, Roberts TM (1985). „Association of phosphatidylinositol kinase activity with polyoma middle-T competent for transformation”. Nature. 315 (6016): 239—42. PMID 2987699. doi:10.1038/315239a0. 
  7. ^ Whitman M, Downes CP, Keeler M, Keller T, Cantley L (1988). „Type I phosphatidylinositol kinase makes a novel inositol phospholipid, phosphatidylinositol-3-phosphate”. Nature. 332 (6165): 644—6. PMID 2833705. doi:10.1038/332644a0. 
  8. ^ Auger KR, Serunian LA, Soltoff SP, Libby P, Cantley LC (1989). „PDGF-dependent tyrosine phosphorylation stimulates production of novel polyphosphoinositides in intact cells”. Cell. 57 (1): 167—75. PMID 2467744. doi:10.1016/0092-8674(89)90182-7. 

Dodatna literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]