1724

**1724. по календарима**
Грегоријански	1724. (MDCCXXIV)
Аб урбе цондита	2477.
Исламски	1136–1137.
Ирански	1102–1103.
Хебрејски	5484–5485.
Бизантски	7232–7233.
Коптски	1440–1441.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1779–1780.
• Схака Самват	1646–1647.
• Кали Yуга	4825–4826.
	Кинески
• Континуално	4360–4361.
• 60 година	Yанг Дрво Змај; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11724.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија:	1690-е 1700-е 1710-е – 1720-е – 1730-е 1740-е 1750-е
Године:	1721 1722 1723 – 1724 – 1725 1726 1727

Ово је чланак о години 1724.

Година 1724 (MDCCXXIV) била је пријеступна година која почиње у суботу по грегоријанском календару одн. пријеступна година која почиње у сриједу по јулијанском календару.

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

12. 1. - У Кини је забрањена Секта Небеског господара, тј. католицизам: едикт цара Yонгзхенга о забрани проповиједања, у октобру протјерани мисионари, осим оних у Пекингу.
14. 1. - Шпански краљ Филип V абдицира у корист свог 17-годишњег сина Лоуиса I.
18. 1. (календар?) - Холандски брод Фортуyн наставља са Рта Добре наде пут за Батавију/Џакарту са 225 људи - више није виђен.
22. 1. - Генерални капетан шпанске Рио де ла Плате Бруно Маурицио де Забала протерао Португалце са источне обале, оснива град Сан Фелипе y Сантиаго де Монтевидео.
24. 1. - Руски цар Петар Велики у Санкт Петербургу оснива Академску гимназију, од које потиче данашњи Петроградски државни универзитет.

8. 2. (28. 1. по ј.к.) - Указом Петра Великог основана Петербуршка академија наука, претходница Руске академије науке.
17. 2. - Сенат Дубровачке Републике наредио да се спале све књиге Талмуда одузете дубровачким Жидовима.^[1]
18. 2. - Статут Београда предвиђа да се са Дорћола, тј. Дунавског (Немачког) Београда, иселе Срби, који одлазе у Српску или Горњу варош (око дан. Саборне цркве) или Нову доњу варош, тј. Савски Београд (Сава-махала, Савамала). Према Стању Краљевине Србије, у 15 дистриката има 446 малих и великих села^[2]
20. 2. - Праизведба Хäндлове опере Гиулио Цесаре у Лондону. У октобру је изведена и Тамерлано.

7. 3. - Умро је папа Иноцент XIII.
март - Француски Цоде ноир, прописи у вези робова, проширен је и на Лујзијану у Америци.

Април/Травањ – Јун/Липањ

април - У Ирској се шири прво од тзв. Драпиерових писама: Јонатхан Сwифт се под псеудонимом противи наметању приватно кованог бакарног новца у Ирској, чију уставну и финансијску независност афирмира.

18. 5. (7. 5. по ј.к.) - Коронација супруге Петра Великог, Катарине.
22. 5. - Тотално помрачење Сунца, у сх. крајевима прекривено најмање 95% диска^[3].
23. 5. - Цар Петар I упутио кијевском губернатору наредбу да се обезбеде средства за живот новопристиглим досељеницима, Србима из Аустрије - људе сакупља Јован Албанез^[4], 1724-25. је дошло око 1.000 људи.^[5] Свети синод руске цркве одлучио ове године да се Србима пошаље учитељ (Максим Суворов стиже 1726).^[6]

Бенедикт XIII.

29. 5. - Кардинал Винцензо Мариа Орсини је изабран за папу Бенедикта XIII. (до 1730). Бави се духовним стварима, док администрацију води Ниццолò Цосциа.

23. 6. - Руско Царство и Османско Царство склапају Цариградски споразум којим договорају будућу подјелу Хотакијске Перзије, односно њених подручја на Кавказу - али ова је до 1735. повратила раније изгубљене територије. Већ за неколико дана османске трупе багдадског Ахмед-паше опсједају Хамадан и Ереван.

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

16 - 17. 7. - Сукоб између језуитских ђака и лутерана у Тхорну/Торуńу - лутерани су демолирали језуитски самостан - одмазда у децембру.
лето - Разаслат ферман да се на скелама и прелазима хватају они који су оставили рало и запутили се у Цариград; око Скопља је у јулу и августу ухваћено 50 муслимана разбојника - муслиманска сиротиња напушта село и одлази у градове, фермани за њихово враћање су доношени још 1719-21. Касније: послат је извештај о једној дружини из Скадра која је убила шест људи у Босни.^[7]

31. 8. - Млади шпански краљ Лоуис I умире од великих богиња, а због чега је његов отац Филип V, чији млађи син Фердинанд (11) још није стекао пунољетност, присиљен поновно преузети пријестоље (до 1746).

1. 9. - Османлије заузеле Хамадан - град је опустошен, већина становника је страдала. Следи и Јереван 28-ог.
24. 9. - Оснива се Париска берза - Боурсе де Парис (од 2000. Еуронеxт Парис). Приступ женама је забрањен до 1967.
24. 9. (календар?) - Мелкити у Дамаску изабрали прокатоличког кандидата Кирила VI Танаса за антиохијског патријарха, али васељенски патријарх Јеремија III ће послати свог кандидата, Силвестра. Мелкити се тако деле на Антиохијску православну цркву и Мелкитску гркокатоличку цркву (папа је признао 1729).
30. 9. - Османлије опседају Табриз.

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

2. 10. - Грађански рат у јарубидском Оману: пошто је збацио свог брата Саиф бин Султана II, нови имам је Мухаммад бин Насир - док се Саиф не врати 1728.
11. 10. - Битка код Схакар Кхеде: Низам-ул-Мулк је поразио Мубариз Кхана, након чега га могулски владар признаје за гувернера Хајдерабада (до 1748) - зачетник је династије Асаф Јахи који су низами до 1948.
11. 10. - Умро корејски краљ Гyеонгјонг, наслеђује га брат Yеонгјо (до 1776).
15. 10. - Отворен Театро Нуово у Напуљу (прва зграда страдала у пожару 1861, друга ради 1864-1935, трећа од 1985).
15. 10. - Јансениста Цорнелиус ван Стееновен је посвећен за надбискупа Утрецхта - папа ово осуђује у фебруару, али Стееновен свеједно умире у априлу. Почетак Старокатоличке цркве у Низоземској.

новембар - Уринарна болест Петра Великог је фатално погоршана тиме што је, наводно, загазио у ледену воду да би спасао неке морнаре (умире у фебруару).
11. и 16. 11. - У Лондону обешени Јосепх Блаке звани Плавокожи и Јацк Схеппард. Човек који их је ухватио, истовремено и криминалац, Јонатхан Wилд, опоравља се од Блакеовог напада прошлог месеца (обешен следећег маја).
26. 11. - Wиллем Монс, камерхер руске царице Катарине, погубљен након оптужбе за проневеру и да је њен љубавник - глава је сачувана у шпиритусу.

2. 12. (календар?) - Митрополит београдски Мојсије Петровић издаје Уредбу од 57 дисциплинских правила за исправљање неуредности које је запазио у визитацији ове године.^[8]
7. 12. - Торуњски тумулт: погубљена су десеторица лутерана, на чела са градоначелником Јоханном Готтфриедом Роеснером. Протестантска црква, школа и штампарија су предате католицима.
14. 12. - У Кини је по трећи пут креиран положај вицекраља Зхилија, остаје до 1912 (провинција Зхили, Чили, је област око Пекинга).

Кроз годину

Цаналетто: Велики канал у Венецији * Медијски садржаји Сликарство 1724 на Wикицоммонсу.

У пожару оштећена православна Стара црква у Сарајеву.^[9] (оправљена 1730).
У Београду основана цивилна болница.
Цетињски манастир је обновљен након разарања 1712.
Међу крајишницима у Славонији (Копривница, Ђурђевачка, Иванићка крајина) расте отпор плаћању контрибуције (пореза), делегација иде у Беч да захтева поштовање привилегија.^[10]
Немира је било и међу граничарима у дан. Војводини, па је терет смањен. Мерси у Банату оснива земаљску милицију за заштиту колониста од хајдучије.^[11]^[12]
Довршена изградња Бленхеимске палаче у Енглеској.
Центар Бањалуке изгорио у пожару.
Бодрошка жупанија укинута и припојена Бачкој^[13] (у чланку се каже да Бачко-бодрошка жупанија настаје 1802).
Почела експлоатација Рудника, где су доведени Саси из Ердеља, вади се и прерађује сребро, олово и жељезо.^[14]
Арсеније Јовановић изабран за коадјутора, тј. наследника патријарха Мојсија.^[15]
Жупна црква Мајке Божје Кармелске у Кутереву.
Фахренхеитова температурна скала.
Амерички јасен стигао у Европу.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1724.

23. 1. - Арсеније Глић, фрањевац, писац († 1773)
22. 4. - Иммануел Кант, њемачки филозоф († 1804)
7. 5. - Дагоберт Сигмунд вон Wурмсер, хабсбуршки фелдмаршал († 1797)
22. 5. - Марц-Јосепх Марион ду Фресне, истраживач († 1772)
2. 7. - Фриедрицх Готтлиеб Клопстоцк, пјесник († 1803)
10. 7. - Ева Екеблад, знанственица († 1786)
1. 11. - Михаљ Шилобод, свећеник, математичар († 1787)
12. 12. - Самуел Хоод, 1. виконт Хоод, британски адмирал († 1816)
Димитрије Сабов, оснивач гимназије у Карловцима († 1803)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1724.

7. 3. - Иноцент XIII., папа (* 1655)
12. 3. - Ајука, калмички хан (* 1642)
30. 5. - Петар Кеглевић, велики жупан Пожеге (* ца. 1660)
13. 6. - Тома Ковачевић, повјесничар, каноник (* 1664)
1. 7. - Јоханн Хоманн, картограф (* 1664)
31. 8. - Луис I, краљ Шпаније (* 1707)
6. 10. - Цхарлес Ривиèре Дуфреснy, комедиограф (* 1648)
29. 10. - Wиллиам Wолластон, енглески филозоф (* 1659)

Референце

↑ I ТОГА ЈЕ БИЛО! У Дубровнику пред јавношћу спаљивали жидовске вјерске књиге. дубровацкидневник.нет.хр 17.02.2018.
↑ Историја с. н. IV-1, 117
↑ Тотал Солар Ецлипсе оф 1724 Маy 22, НАСА
↑ Историја с. н. IV-1, 235
↑ Сеоба Срба и Украјина (историјскокултурни и етнофолклорни поглед). растко.рс
↑ Русија и Балкан. растко.рс
↑ Историја с. н. IV-1, 92-3
↑ Точанац, Исидора. Прописи митрополита Мојсија Петровића за свештенике и парохијане. ииб.ац.рс (ПДФ)
↑ [https://www.rastko.rs/rastko-bl/umetnost/likovne/srakic-ikone/srakic-ikone_bih_l.html Иконе Босне и Херцеговине (16-19. вијек)]. растко.рс
↑ Историја с. н. IV-1, 187
↑ Хисторија н. Ј. II, 1142
↑ Срби у Румунији од раног средњег века до данашњег времена. растко.рс
↑ Хисторија н. Ј. II, 1130
↑ Хисторија н. Ј. II, 1350
↑ Хисторија н. Ј. II, 1354

Литература

Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1)

Вањске повезнице

[1] I ТОГА ЈЕ БИЛО! У Дубровнику пред јавношћу спаљивали жидовске вјерске књиге. дубровацкидневник.нет.хр 17.02.2018.

[2] Историја с. н. IV-1, 117

[3] Тотал Солар Ецлипсе оф 1724 Маy 22, НАСА

[4] Историја с. н. IV-1, 235

[5] Сеоба Срба и Украјина (историјскокултурни и етнофолклорни поглед). растко.рс

[6] Русија и Балкан. растко.рс

[7] Историја с. н. IV-1, 92-3

[8] Точанац, Исидора. Прописи митрополита Мојсија Петровића за свештенике и парохијане. ииб.ац.рс (ПДФ)

[9] [https://www.rastko.rs/rastko-bl/umetnost/likovne/srakic-ikone/srakic-ikone_bih_l.html Иконе Босне и Херцеговине (16-19. вијек)]. растко.рс

[10] Историја с. н. IV-1, 187

[11] Хисторија н. Ј. II, 1142

[12] Срби у Румунији од раног средњег века до данашњег времена. растко.рс

[13] Хисторија н. Ј. II, 1130

[14] Хисторија н. Ј. II, 1350

[15] Хисторија н. Ј. II, 1354

[1]