1791

**1791. по календарима**
Грегоријански	1791. (MDCCXCI)
Аб урбе цондита	2544.
Исламски	1205–1206.
Ирански	1169–1170.
Хебрејски	5551–5552.
Бизантски	7299–7300.
Коптски	1507–1508.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1846–1847.
• Схака Самват	1713–1714.
• Кали Yуга	4892–4893.
	Кинески
• Континуално	4427–4428.
• 60 година	Yин Метал Свиња; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11791.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија:	1760-е 1770-е 1780-е – 1790-е – 1800-е 1810-е 1820-е
Године:	1788 1789 1790 – 1791 – 1792 1793 1794

Ово је чланак о години 1791.

Година 1791 (MDCCXCI) била је редовна година која почиње у суботу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у сриједу по јулијанском календару.

Догађаји

Јануар/Сијечањ

1. 1. - Јосепх Хаyдн стиже први пут у Енглеску.
12. 1. - Аустријске трупе улазе у Лиèге, обарају републикански режим и на власт враћају кнеза-бискупа чиме је угушена Љешка револуција.
30. 1. - Де Мирабеау изабран за председника француске Уставотворне скупштине.

Фебруар/Вељача

4. 2. - Француска револуција: део свештенства положио заклетву Грађанском уставу.
13. 2. - Сукоб код Ваннеса, разбијени сељаци који су подржавали рефракторно свештенство (које не прихвата Грађански устав свештенства).
16. 2. - Француске полицијске снаге Марéцхауссéе Роyале преименоване у гендармерие натионале с више војном улогом; главну полицијску улогу има Национална гарда.
20. 2. - Основана Илирска дворска канцеларија (Цанцеллариа Иллyрица аулица) за хабсбуршке Србе, укинута већ следеће године. На челу је гроф Фрањо Баласса, ранији хрватски бан. Банат прикључен Угарској.
28. 2. - Дан бодежа, де Лафаyетте ухапсио 400 наоружаних аристократа у Тиљеријама.

Март/Ожујак

2. 3. - Француска уводи оптички телеграф.
2. и 17. 3. - D'Аллардов декрет - у Француској укинути цехови тј. корпорације, прокламована слобода рада, трговине и индустрије.
4. 3. - Вермонт, који је од 1777. био независна држава, прикључује се САД као његова 14. држава.
10. 3. - Папа Пио VI. осудио Декларацију права и Грађански устав свештенства, доћи ће до прекида дипломатских односа Француске и Свете столице.
12. 3. - Председници аустријских дворских већа и комора закључили да се емигранти из Турске (Србије и Босне) насељавају у Војну границу а само вишак у жупаније, али одзив није очекиван^[1].
13. 3. - Леополд II. санкционирао закључке Угарског сабора, међу којима и да ће шест хрватских и славонских жупанија примати наредбе од Угарског намјесничког вијећа^[2]. Закон X наглашава статус Угарске као независне краљевине којом влада краљ крунисан према угарским законима.
март - Француск скупштина прихваћа препоруку о увођењу метричког система мјера.
март - Супплеx Либеллус Валацхорум: прва петиција трансилванских Румуна аустријском цару за једнака права.
25. 3. (14. 3. по ј.к.) - У Бечу изашао први број "Сербских новина" ("Сербскија повседневнија новини", данас је 27. март Дан новинара Србије).

Април/Травањ

Пантеон у Паризу

1. 4. - Георге Ванцоувер кренуо на експедицију истраживања северних пацифичких обала Северне Америке (до 1795).
2. 4. - Умро Мирабеау; Скупштина одлучује два дана касније да се у новој цркви св. Женевјеве, сада Пантеону, сахрањује "пепео великих људи" - Мирабеау је први али је уклоњен 1794.
3. 4. - Трећи англо-мyсорски рат на југу Индије: британско-маратске заузеле град мyсорски град Дхарwад након 29 недеља опсаде.
15. 4. - Постављен први гранични камен оригиналног Дистрикта Колумбије где ће бити постављен главни град САД (пројектује Пиерре Цхарлес L'Енфант).
18. 4. - Луј и Марија Антоанета спречени да отпутују у Саинт-Цлоуд за Ускрс.
18. 4. - Пољско-литвански Закон о слободним краљевским градовима даје извесна права грађанима.
19. 4. - Британски парламент одбио Wилберфорцеов предлог за укидање ропства (конзервативизам услед Француске револуције).
23. 4. - Цар одговорио решењем на Елаборат и друге закључке српског Темишварског сабора од прошле године^[3].

Мај/Свибањ

3. 5. - Сејм Пољско-литванске државне заједнице усваја Устав 3. маја 1791., први модерни устав у Европи - траје само 19 месеци, догодине долази до Руско-пољског рата.
26. 7. - Уставотворна скупштина одређује да ће Тиљерије и Лувр служити као краљев стан и место окупљања "споменика науке и уметности" (музеј Лувр отворен 1793).

Јун/Јуни/Липањ

2. 6. (22. 5. по ј.к.) - Главари Црне Горе, на челу с владиком и гувернадуром, обраћају се Бечу с молбом да упути у Црну Гору једно лице, које би је довело у ред "по прилици остали просвештени народа, регулати республика и владенија" - земља је угрожена од скадарског паше Бушатлије.^[4].
7. 6. - Засједа Хрватски сабор, донесена одлука о увођењу мађарског језика у хрватске основне и средње школе као необвезатног предмета (→ мађаризација).

Бјекство у Вареннес

14. 6. - Ле Цхапелиеров закон забрањује синдикате и штрајкове у Француској.
15. 6. - У Француској се на локалу отварају регистри за упис Националних добровољаца (Волонтаирес натионауx) за одбрану земље.
20 - 25. 6. - Неуспјешно Бјекство у Вареннес краљевске обитељи. Гроф од Провансе, будући Луј XVIII, успио је побјећи у Аустријску Низоземску, гдје се прогласио регентом.
21. 6. - У Великој Британији основана картографска агенција Орднанце Сурвеy

Јул/Јули/Српањ

2. 7. - У данашњем Тенесију потписан Холстонски уговор: протекција САД над Цхерокее племенима
6. 7. - Падовски циркулар цара Леополда II позива крунисане главе Европе да помогну француском монарху.
11. 7. - Волтаире пренесен у париски Пантеон (најстарији "становник", с обзиром на Мирабоово уклањање), процесији присуствује огроман број људи.
14 - 17. 7. - Приестлеyјеви нереди у Бирмингхаму, Енглеска, против верских Дисидената.
16. 7. - Умерени јакобинци се издвојили у Феуиллантс или "Пријатеље Устава" (Барнаве, Дупорт, де Ламетх).
17. 7. - Масакр на Марсовом пољу - Лафајетова Национална гарда убила неколико десетина републиканских демонстраната.

Август/Аугуст/Коловоз

4. 8. - Свиштовски мир између Аустрије и Отоманског царства - практично потврђен Београдски мир из 1739. Предвиђена амнестија за Србијанце и Црногорце. Срби који су прешли у Аустрију добијају њено поданство. Коригована граница код Бихаћа, Аустрији остају Цетинград, Лапац, Срб (дефинирана граница Војне Крајине, тј. уже Хрватске, и Босне); Аустријанцима остаје и Орșова на Дунаву. Окончан је последњи Османско–хабсбуршки рат.

Бранденбуршка капија

6. 8. - У Берлину представљена недовршена Бранденбуршка капија (четворопрег додат 1793) - оригинални назив Капија мира, подигнута је поводом пруског гушења Батавијске револуције 1787.
14. 8. - Основана Карловачка гимназија (Сремски Карловци), прорадила 1. 11. 1792.
14. 8. - Хаићанска револуција: тајна вуду церемонија у шуми Боис Цаïман.
21. 8. - Побуном робова у француској колонији Саинт-Домингуе започиње Хаићанска револуција (до 1804).
27. 8. - Пилничка декларација - цар Леополд II и пруски краљ Фриедрицх Wилхелм II. подржавају Луја XVI против Револуције (→ Рат Прве коалиције 1792-97).
29. 8. - 5. 9. - Избори за Законодавну скупштину у Француској, први парламентарни избори икад у тој земљи.

Септембар/Рујан

2. 9. - Састанак српских првака у Београду, грофу Валису поднети захтеви у вези пресељења у Аустрију - у већим групама, тамо где већ живе Срби (Срем, Банат, Бачка) - одбијено; на крају се у Аустрију иселило 45-50.000 Срба, мање од очекиваног^[5].
3. 9. - Француска скупштина усваја Устав; краљ га нерадо прихвата десет дана касније након чега је враћен на престо као Краљ Француза; уставна Краљевина Француска траје једва годину дана.
6. 9. - Премијера Мозартове опере Ла цлеменза ди Тито у Прагу, поводом Леполдове крунидбе за краља Чешке - композитор се разболео у ово време.
14. 9. - Авигнон и Цомтат Венаиссин прикључени Француској након дуге папине власти.
септембар - Последња вест од Даниела Хоугхтона, једног од првих европских истраживача унутрашњости Западне Африке.
28. 9. - Француска револуција: Донесен закон о јеврејској еманципацији, први такве врсте у модерној Европи.
30. 9. - Праизведба Мозартове "Чаробне фруле", диригује он сам, мада је већ оболео.
30. 9. - Распуштена француска Уставотворна скупштина.
септембар, крајем - Абу Бећир-паша, ранији силистријски паша и нови београдски везир, стигао у Ниш: погубио је јаничарског вођу Дели-Ахмеда, примио је српске кнезове; прочитао је султанов ферман о забрани повратка јаничара у пашалук, што изазива побуну под Кара-Исмаилом која је крваво угушена^[6].

Октобар/Листопад

1. 10. - У Француској успостављена Законодавна скупштина - следећих пола године води се дебата о објави рата земљама противницама револуције.
16/17. 10. - Глациèрски масакр у Авигнону - сукоб између патриота и присталица папе.
20 - 30. 10. - Бећир паша преузима од Аустријанаца градове на Дунаву: Смедерево (20.), Београд (23.), Шабац (30.) - Србија поново под турском влашћу, Аустријанци се неће враћати до 1914.
28. 10. - Олyмпе де Гоугес објавила Декларацију права жене и грађанке.

Новембар/Студени

4. 11. - Битка на Wабасху или Ст. Цлаиров пораз: америчке трупе потучене од Индијанаца у данашњем Охају, којима је то највећа победа икад.
9. 11. - Француска Скупштина наређује повратак емигрантима под претњом смрти али краљ ставља вето на одлуку два дана касније.
18. 11. - Трећи англо-мyсорски рат на југу Индије, поморска Битка код Теллицхеррyја: Британци зауставили француски конвој након чега је дошло до окршаја.
23. 11. - Британци открили отоке Снарес јужно од Новог Зеланда.
25. 11. - У Француској основан Комитет опште безбедности.
29. 11. - Декрет против рефракторних свештеника - прети им се губитком пензије и депортацијом, али краљ ставља вето.

Децембар/Просинац

2. 12. - Пошто их је продао Пруској, кнез Ансбацха и Баyреутха Карл Алеxандер абдицира у тим кнежевинама (преузете следећег месеца).
3. 12. - Прекид дипломатских односа Француске и Аустрије (споран је положај немачких владара који имају феуде на француској територији).
4. 12. - У Лондону изашао први број Обсервера, првих недјељних новина на свијету.
5. 12. - Умро је Wолфганг Амадеус Мозарт, није довршио "Реквијем".
14. 12. - У Француској основане Сјеверна, Средишња и Рајнска армија; од трирског изборног кнеза се захтева да проте��а француске емигранте, који тамо формирају армију.
15. 12. - Довршена ратификација првих десет амандмана на амерички Устав познатих као Билл оф Ригхтс.
26. 12. - Ступа на снагу Уставни акт којим је британска Провинција Квебек подељена на Горњу и Доњу Канаду (на западу одн. истоку), у Горњој Канади уведени енглески закон и институције (за лојалисте избегле из САД), у Доњој остају француски закони (две Канаде уједињене 1841).

Кроз годину

Од ове године у загребачком каптолском сјеменишту се одржавају хрватске дилетантске казалишне представе за позвану публику^[7], кајкавски пријеводи и адаптације комедија и игроказа.
У Хрватској, Славонији и Срему има око 342.000 Срба а у Бачкој, Барањи и ужој Угарској око 105.000, тј. приближно 650-680.000 на подручју Карловачке митрополије^[8].
Потиски коморски дистрикт постаје Потиски крунски дистрикт^[9] (→ Потиски дистрикт).
Због непријатељског или сумњивог држања калуђера у прошлом рату, Турци су запалили или опљачкали десетак српских манастира - Буковица, Вољавча, Драча, Рача, Каленић, Раваница, Ћелија, Студеница итд., као и многе цркве^[10]. "Скадарски паша са Арнаутима пљачкашима попалио је једанаест цркава и манастира само у једном делу Западне Србије"^[11].
Миљацка срушила све камене и дрвене мостове у Сарајеву, осим Шехерије^[12].
Рајићев спев "Бој змаја са орлови".
Гроф Јурај Фештетић старији купио Међимурје (замкови Чаковец, Фештетић) од обитељи Алтханн.
Јохн Барбер патентирао гасну турбину, али технологија је недовољна да би била направљена.
1791-95 - Кује се дубровачки сребрни новац либертина.
Кинеско-непалски рат: Непалци упали на Тибет, кинески цар Qианлонг шаље помоћ.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1791.

16. 1. - Хенрyк Дембиńски, пољски и мађарски генерал († 1864)
21. 4. - Царолина Беллиницх, познатија као Каролина Ријечка
23. 4. - Јамес Буцханан, амерички политичар и предсједник († 1868)
27. 4. - Самуел Морсе, амерички сликар и изумитељ († 1872)
26. 7. - Франз Xавер Wолфганг Мозарт, композитор († 1844)
5. 9. - Гиацомо Меyербеер, њемачки композитор († 1864)
13. 9. - Аврам Петронијевић, српски предузетник и државник († 1852)
14. 9. - Франз Бопп, лингвиста († 1867)
21. 9. - Иствáн Сзéцхенyи, мађарски политичар и писац († 1860)
22. 9. - Мицхаел Фарадаy, знанственик († 1867)
23. 9. - Јоханн Франз Енцке, астроном († 1865)
26. 9. - Тхéодоре Гéрицаулт, сликар († 1824)
3. 10. - Сима Милутиновић Сарајлија, српски књижевник († 1847)
12. 12. - Марие-Лоуисе, царица Наполеона I († 1847)
26. 12. - Цхарлес Баббаге, енглески математичар, изумитељ и економ († 1871)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1791.

24. 1. - Éтиенне Маурице Фалцонет, скулптор (* 1716)
7. 2. - Иван Марија Матијашевић, повјесничар (* 1714)
2. 3. - Јохн Wеслеy, проповедник, суоснивач методизма (* 1703)
2. 4. - Хонорé-Габриел Риqуети де Мирабеау, француски писац, политичар (* 1749)
10. 6. - Тоуссаинт-Гуиллауме Пицqует де Ла Мотте, француски адмирал (* 1720)
23. 9. - Емануило Јанковић, српски писац, преводилац, природњак, књижар и штампар (* 1758)
16. 10. - Григориј Потемкин, руски војник и државник (* 1739)
5. 12. - Wолфганг Амадеус Мозарт, аустријски складатељ (* 1756.)
10. 12. - Јацоб Франк, творац религије франкизма (* 1726)
12. 12. - Еттеилла, француски окултист, пионир тарота (* 1738)
Мариа Петраццини, лекарка, професорка анатомије (* 1759)

Референце

↑ Историја с. н. IV-1, 396-8
↑ Хисторија н. Ј. II, 1103-4
↑ Историја с. н. IV-1, 279
↑ Ћоровић, Владимир. Размах Црногораца. растко.рс
↑ Историја с. н. IV-1, 398-400
↑ Историја с. н. IV-1, 402
↑ Хисторија н. Ј. II, 1106
↑ Историја с. н. IV-1, 215-6
↑ Хисторија н. Ј. II, 1158
↑ Историја с. н. IV-1, 400
↑ Томић, Јован Н. (1913). О АРНАУТИМА у старој Србији и Санџаку. растко.рс
↑ Хисторија н. Ј. II, 1336

Литература

Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1), други том (IV-2)
Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959

[1] Историја с. н. IV-1, 396-8

[2] Хисторија н. Ј. II, 1103-4

[3] Историја с. н. IV-1, 279

[4] Ћоровић, Владимир. Размах Црногораца. растко.рс

[5] Историја с. н. IV-1, 398-400

[6] Историја с. н. IV-1, 402

[7] Хисторија н. Ј. II, 1106

[8] Историја с. н. IV-1, 215-6

[9] Хисторија н. Ј. II, 1158

[10] Историја с. н. IV-1, 400

[11] Томић, Јован Н. (1913). О АРНАУТИМА у старој Србији и Санџаку. растко.рс

[12] Хисторија н. Ј. II, 1336

[1]