Шлем

Шлем служи за заштиту главе. Првобитно је био намењен заштити од мача, сабље, копља, стреле и буздована. Почетком 20. века који ће изнедрити брзометну артиљерију и ефикасно стрељачко наоружање, наметнуло је потребу за савременим шлемом.

Први модеран шлем усвојили су Французи, такозвани М15 Адријан који је требало да пружи затиту од гелера и рикошетираних танади (у то време шлем није замишљен да заштити од директног поготка пушчаног или пиштољског зрна). Истим путем кренули су и Немци који своју војску опремају шлемом М16 Шталхелм док Енглези уводе шлем "Мк 1". Аустроугарска ће усвојити исти модел шлема као и њихови савезници Немци док ће Америка, по укључивању у рат 1917. године, копирати британски шлем.

Српска војска ће по доласку на солунски фронт добити француске шлемове М15 Адријан, који са предње стране носе српску кокарду — орла са штитом на којме су оцила. Српски шлем је био каки боје.

Дизајнови

Неки британски ловочувари током 18. и 19. века носили су шлемове направљене од сламе увезане исеченом жбуњем.^[1] Европљани у тропским крајевима често су носили шлем од плуте, развијен средином 19. века и направљен од коре или плуте.^[2]

Војне примене у 19–20 веку обухватале су бројне кожне шлемове, посебно међу авијатичарима и посадама тенкова почетком 20. века. У раним данима аутомобила, неки возачи су такође усвојили овај стил покривала за главу, а рани фудбалски шлемови су такође били направљени од коже. У Другом светском рату, америчке, совјетске, немачке, италијанске и француске летачке посаде носиле су кожне шлемове, а немачки пилоти су маскирали своје под беретке пре него што су их одбацили и прешли на платнене капе. У периоду Првог и Другог светског рата поново су се појавили метални војни шлемови, пре свега Бродијев шлем и Шталхелм.^[3]

Савремени шлемови имају много шири спектар примене, укључујући шлемове прилагођене специфичним потребама многих атлетских активности и радних окружења, а ови шлемови често садрже пластику и друге синтетичке материјале због своје мале тежине и способности апсорпције удара. Неке врсте синтетичких влакана које се користе за прављење шлемова у 21. веку укључују арамидна влакна, као што су кевлар и тварон.^[4] Кациге за тркачке аутомобиле укључују систем подршке за главу и врат који држи кацигу (и главу) причвршћену за тело у тешким сударима.^[5]

Типови шлема

Временом су се развили шлемови различитих типова. Већина раних шлемова је имала војну употребу, мада су неки вероватн�� имали више церемонијалне него борбене примене.

Два важна типа шлема која су се развила у антици били су коринтски шлем и римска галеа.

Током средњег века развијено је много различитих војних шлемова и низ церемонијалних шлемова, скоро сви од којих су од метала. Неки од важнијих средњовековних развоја укључивали су велики шлем, бацинет, жабљоусти шлем и армет.

Велики оклоп Овена Глендовера (око 1359 – 1415) приказује принца од Велса и његовог пастува у пуном оклопу, обоје носе заштитна покривала за главу са Овеновим златним змајем на врху.^[6] Ово би било непрактично у борби, те се стога користило у церемонијалне сврхе.

У 19. веку је примењено више материјала, попут коже и филца. Плутени шлем и кожни пикелхаб били су важни развоји 19. века. Највећа експанзија у разноврсности облика и састава шлемова, међутим, догодила се у 20. веку, развојем високо специјализованих шлемова за мноштво атлетских и професионалних примена, као и појавом модерне пластике. Током Првог светског рата, француска војска је развила Адријанов шлем, Британци су развили Бродијев шлем, а Немци су произвели Шталхелм.

Летачки шлемови су се такође развијали током 20. века. Мноштво атлетских кацига, укључујући фудбалске кациге, ударајући шлем, хокејашке кациге, шлем за крикет, бициклистичке, моторциклистичке и тркачке кациге, такође су развијене у 20. веку.

Шлемови од средине 20. века често садрже лагану пластику и друге синтетичке материјале, а њихова употреба је постала високо специјализована. Неки важни недавни развоји укључују француски СПЕЦТРА шлем, шпански МАРТЕ шлем или амерички ПАСГТ (који амерички војници обично називају „кевлар”) и напредни борбени шлем, или АЦХ.

Хералдика

Како је грб првобитно био дизајниран да разликује племићке борце на бојном пољу или на турниру, чак и када су прекривени оклопом, није изненађујуће што су хералдички елементи стално укључивали штит и шлем, који су често били највидљивији делови витешке војна опрема.

Пракса означавања племства кроз приказ кацига са решеткама или штрафтама први пут се појавила око 1587-1615,^[7] а хералдичка конвенција приказивања ранга путем шлемова у Уједињеном Краљевству је ушла у моду око Стјуартског времена, је следећа:^[8]

Суверен: златно решеткасто лице (турнирско) постављено напред
Вршњачки шлем: шлем са сребрним решеткама (турнирски) постављен у профил
Витешки или баронетски шлем: челична кацига (раније кацига за борбе копљем, касније затворени шлем) постављен у напад са отвореним визиром
Штитоношки шлем: челична кацига постављена у профил са затвореним визиром

Ранији грбовници откривају, међутим, да су рани хералдички шлемови били приказани на начин који је био веран стиловима у стварној војној или турнирској употреби у то време.^[9]