Пређи на садржај

Бинач

Координате: 42° 17′ 58″ С; 21° 21′ 51″ И / 42.2994° С; 21.3642° И / 42.2994; 21.3642
С Википедије, слободне енциклопедије
Бинач
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаВитина
Географске карактеристике
Координате42° 17′ 58″ С; 21° 21′ 51″ И / 42.2994° С; 21.3642° И / 42.2994; 21.3642
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина623 m
Бинач на карти Србије
Бинач
Бинач
Бинач на карти Србије

Бинач (алб. Binçë или Binça) је насеље у општини Витина на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Бинач површине 1.236 ha. Село Бинач код Витине се први пут помиње 1019. године, у повељи византијског цара Василија II.[1] Претпоставља се да је у то време седиште епископије био манастир Св. архангела Михаила и Гаврила, познат као манастир Бинач. Последњег духовника овог манастира су 1867. године заклали Албанци у његовој манастирској ћелији,[тражи се извор] а манастирску земљу су присвојили. Данашњи манастирски комплекс има цркву скромних димензија, конаке и звонару. Очуван је млађи слој живописа из 16. века, а од вредних предмета једна кадионица из 14. века. У манастиру бораве 2 или 3 монахиње. У селу и околини се налазе остаци цркава Св. Петке, Св. Стефана и Св. Николе.

Порекло становништва по родовима

[уреди | уреди извор]

Подаци из 1929. године[2]:

Српски родови:

  • Мирчевићи (7 кућа, Св. Јован), досељени у првој половини XVIII века из Качаника.
  • Шорлићи (13 кућа.), Ђурићи (8 кућа.), Илићи (9 кућа.) и Милкићи (10 кућа.), сви славе Св. Николу; досељени из Бреста код Скопља), одмах после Мирчевића.
  • Цајкићи (1 кућа.) и Мирановићи (1 кућа.), досељени заједно са горњим родовима из Бреста. За Цајкиће и Мирановиће која су у Бресту били један род вели се, да су старином из Бинача, из овог села, и да је нека њихова баба, која је издала град Турцима, из њиховог рода. Због тога се држи да су они проклети те никако не могу да имају више од две куће.
  • Нишићи (1 k., Св. Ђорђе), пресељени из Ђелекара око 1780. године, због албанског зулума.
  • Дафинићи (3 k., Св. Петка), досељени око 1830. године из Жегре као момци.
  • Мулић (1 k.), пресељени из Ранилуга у Гњилану око 1860. године, а 1913. године досељен у Бинач као бакалин и механџија.

Родови Хрвата католика:

  • Лукићи (4 k.), Балабан (3 k.), славе Св. Николу и Св. Франциска, пресељени из Врнавокола 1895. год. Издају се за фис Гаш.
  • Шашарци (3 k., Велика Госпођа), пресељени из Шашара око 1860. год. Издају се за фис Бериш. Старином из Босне.

Родови Албанаца католика:

  • Додићи (4 k.), Симоновићи (2 k.), Нујић (4 k.) и Куртовићи (5 k.), сви од фиса Соп. Досељени око 1750. године из Малесије у Албанији као католици, потом прешли у ислам, али га привидно исповедовали. Пред крај прве половине 19. века су се испоњили за католике и били интернирани као ови из Стубле. Из привидног ислама су остала и презимена родова Нујића и Куртовића.

Род Албанаца муслимана:

Род Рома муслимана:

  • Брајини (3 k.); као ковачи сељакају се по селима Горње Мораве.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Насеље има мешовит етнички састав.

Број становника на пописима:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 30 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935)[1][2]
  2. ^ Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 179 и 180 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935)[3][4]