Брунеј
Брунеја Дарусалам | |
---|---|
Главни град | Бандар Сери Бегаван |
Службени језик | малајски и енглески[1] |
Владавина | |
— Султан | Хасанал Болкиах |
— Престолонаследник | Ал-Мухтаде Билах |
— Државни муфтија | Абдул Азиз Џунед |
Историја | |
Независност | од УК 1. јануара 1984. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 5.765 km2 (163) |
— вода (%) | 8,6 |
Становништво | |
— 2013.[2][3] | 417.784 (176) |
— густина | 72,47 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Брунејски долар |
— стоти део валуте | 100 центи |
Остале информације | |
Временска зона | UTC + 8 |
Интернет домен | .bn[4] |
Позивни број | +673 ¹ |
¹ 080 из Малезије |
Брунеј (малајс. Brunei), званично Брунеј Дарусалам[5] (малајс. Negara Brunei Darussalam), држава је у југоисточној Азији.[6] Налази се на северу острва Борнео[7], на обали Јужног кинеског мора. На копну се граничи с Малезијом. Источни округ Брунеја, Тембуронг, је енклава одвојена од остатка земље малезијском територијом. То је једина суверена држава чија територија се налази у потпуности на острву Борнео, а остатак острва припада Индонезији и Малезији. Број становника је око 400.000 (јул 2010). Влада је апсолутна монархија под султаном која проводи шеријатски закон и усмерава исламске праксе.[8] Клима у земљи је екваторска, а обележавају је високе температуре и доста падавина. Економским растом током 1970-их и 1990-их, у просеку од 56% од 1999. до 2008. године, Брунеј се трансформисао у новоиндустријализоване државе.
Историја[уреди | уреди извор]
Историја Брунеја пре доласка Европљана је мало позната. На острву Борнеу је у 7. веку постојала држава Виџајапура која је била вазална држава моћне државе Шривиџаја на Суматри и Малајском полуострву. Од 10. века је постојала држава По-ни која је у 14. веку вазална држава с државом Маџапахит на острву Јави. У то доба је на Борнеу био раширен хиндуизам. У 15. веку јак утицај на Борнеу има исламско краљевство Малака на Малајском полуострву одакле се на Борнеу шири ислам.
Године 1363, је Мухамед Шах основао султанат Брунеј и постао први султан. У 15. веку је султанат ојачао, те је имао север Борнеа и острва Сулу. Почетком 16. века су Португалци заузели Малаку и основали трговачко средиште. Брунеј је био значајна трговачка сила између Кине, индонезијских острва богатим зачинима и Португалаца у Малаки. У то доба је владао султан Болкиах чија владавина се сматра златним добом Брунеја. 1521. године чланови Магеланове експедиције били су први Европљани који су посетили Брунеј и описали његово богатство. Брунеј је дошао у сукоб са Шпанцима који су ширили свој колонијални посед на Филипинима. 1578. године Шпанци су заузели и разорили главни град Брунеја и тамо владали 72 дана, али су ипак протерани упркос слабијој снази Брунеја. Након тога је опала привредна моћ Брунеја.
У 19. веку јача британски колонијални утицај. 1839. године избила је побуна на територији Саравак. Британци су у почетку помогли султану против побуњеника, али су заузврат добили контролу над Сараваком који је 1843. године прогласио независност под британском управом. Британци су 1846. године напали Брунеј и постигли повољан трговачки споразум. 1888. године је султан Хашим Џалилул Алам Акамадин склопио споразум с Британцима којим Брунеј постаје британски протекторат с унутрашњом самоуправом.
Године 1929. је откривена нафта. Током Другог светског рата Бруне�� је био под јапанском окупацијом. 1959. године донесен је устав који Брунеју даје широку аутономију. 1963. године су суседне британске колоније на Борнеу, Сабах и Саравак, постале део независне Малезије. У Брунеју се појавио покрет који је тражио прикључење Малезији, али је султан то одбио и најавио да ће од Британаца тражити пуну независност. То је постигнуто тек 1. јануара 1984. године када је Брунеј постао независна држава, али је остао унутар Комонвелта.
Географија[уреди | уреди извор]
Брунеј је држава у југоисточној Азији која се састоји од два територијално одвојена дела укупне површине 5.765 квадратних километара на острву Борнео. Излази на Јужно кинеско море и обухвата обалу у дужини од 161 километра. Једину копнену границу дели са Малезијом и то у дужини од 381 километара. Поседује 500 квадратних километара територијалних вода и ексклузивну економску зону од 200 наутичких миља.[9]
Око 97% становништва живи у већем западном делу (Белаит, Тутонг и Брунеј-Муара), док само око 10.000 људи живи у претежно планинском источном делу (област Тембуронг). Године 2010, укупну популација Брунеја чинило је око 408.000 становника, од чега је око 150.000 њих живело у главном граду Бандар Сери Бегаван.[10] Други већи градови су лучки град Муара, град за производњу нафте Серија и суседни град Куала Белаит. У округу Белаит, област Панага, живи већи број европских исељеника, махом због присуства британске нафтне компаније Ројал Дач Шел плц и припадника британске војске.[11]
Геологија и рељеф[уреди | уреди извор]
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Воде[уреди | уреди извор]
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Флора и фауна[уреди | уреди извор]
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима[уреди | уреди извор]
Клима Бандар Сери Бегаван (Брунејски аеродром) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 34,1 (93,4) |
35,3 (95,5) |
38,3 (100,9) |
37,6 (99,7) |
36,4 (97,5) |
36,2 (97,2) |
36,2 (97,2) |
37,6 (99,7) |
36,0 (96,8) |
35,3 (95,5) |
34,9 (94,8) |
36,2 (97,2) |
38,3 (100,9) |
Максимум, °C (°F) | 30,4 (86,7) |
30,7 (87,3) |
31,9 (89,4) |
32,5 (90,5) |
32,6 (90,7) |
32,5 (90,5) |
32,3 (90,1) |
32,4 (90,3) |
32,0 (89,6) |
31,6 (88,9) |
31,4 (88,5) |
31,0 (87,8) |
31,8 (89,2) |
Минимум, °C (°F) | 23,3 (73,9) |
23,3 (73,9) |
23,5 (74,3) |
23,7 (74,7) |
23,7 (74,7) |
23,4 (74,1) |
23,0 (73,4) |
23,1 (73,6) |
23,1 (73,6) |
23,2 (73,8) |
23,2 (73,8) |
23,2 (73,8) |
23,3 (73,9) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | 18,4 (65,1) |
18,9 (66) |
19,4 (66,9) |
20,5 (68,9) |
20,3 (68,5) |
19,2 (66,6) |
19,1 (66,4) |
19,4 (66,9) |
19,6 (67,3) |
20,5 (68,9) |
18,8 (65,8) |
19,5 (67,1) |
18,4 (65,1) |
Количина кише, mm (in) | 292,6 (11,52) |
158,9 (6,256) |
118,7 (4,673) |
189,4 (7,457) |
234,9 (9,248) |
210,1 (8,272) |
225,9 (8,894) |
226,6 (8,921) |
264,4 (10,409) |
312,3 (12,295) |
339,9 (13,382) |
339,6 (13,37) |
2.913,3 (114,697) |
Дани са кишом | 16 | 12 | 11 | 16 | 18 | 16 | 16 | 16 | 19 | 21 | 23 | 21 | 205 |
Релативна влажност, % | 86 | 85 | 84 | 84 | 85 | 84 | 84 | 83 | 84 | 85 | 86 | 86 | 85 |
Сунчани сати — месечни просек | 196 | 191 | 225 | 239 | 236 | 210 | 222 | 218 | 199 | 206 | 205 | 211 | 2.558 |
Извор #1: Светска метеоролошка организација,[12] Deutscher Wetterdienst (екстреми, 1971–2012 и влажност, 1972–1990)[13] | |||||||||||||
Извор #2: NOAA (sun, 1961–1990)[14] |
Становништво[уреди | уреди извор]
Становништво Брунеја је у јулу 2013. године био 417.784 становника од чега 76% живи у урбаним срединама. Стопа урбанизације се процењује 2,13% годишње од 2010. до 2015. године, а просечан животни век је 77,7 година. У 2014. години, 65,7% становништва су били Малајци, 10,3% Кинези, 3,4% домороци, а 20,6% чине мање етничке групе.[15] Званични језик Брунеја је малајски. Министарство културе, омладине и спорта подржава употребу језика у Брунеју.
Језик[уреди | уреди извор]
Главни говорни језик је брунејски малајски. Брунејски малајски се прилично разликује од стандардног малајског, али и од остатка малајских дијалекта. Брунејски малајски језик је сродан са стандардним малајским језиком око 84% што га чини неразумљивим са малајским.[16][17]
Енглески и кинески се такође говоре. Енглески језик се користи у послу, али и као језик из основном у високом образовању. У држави је релативно велика страна заједница.
Већина исељеника долазе из немуслиманских земаља као што су Аустралија, Уједињено Краљевство, Јужна Кореја, Јапан, Филипини, Тајланд, Камбоџа и Индија.
Остали језици и дијалекти који се говоре укључују арапски, кедајански малајски, тутонг малајски, мурут и дусун језик.
Религија[уреди | уреди извор]
Међу свима религијама, сунитски ислам је доминантан. 67% становништва је исламско. Међутим друге религије имају значајно упориште у Брунеју. 13% становништва су будисти, а 10% су хришћани. Преосталих 10% припадају разним религијама укључујући и домородачке религије.
Ислам је државна религија Брунеја, али слобода вероисповести је загарантована.
Државно уређење и међународни односи[уреди | уреди извор]
Од 1959. године Брунеј је парламентарна монархија, али заправо султан има веће законодавне и извршне власти, па Брунеј можемо звати апсолутистичком монархијом. Постоји Законодавни савет од 20 чланова које има саветодавни карактер, али све законе доноси султан. Султан је истовремено шеф државе и председник владе. Актуелни султан, Падука Сери Багинда Султан Хаџи Хасанал Болкијах Му'изадин Вадаулах (скраћено Хасанал Болкиах), влада од 1967. године и сматра се најбогатијим владаром и једним од најбогатијих људи на свету.
Брунеј је пуноправан члан Уједињених нација, Британског Комонвелта нација, Асоцијације нација Југоисточне Азије (АСЕАН), Светске трговинске организације, Азијско-пацифичког форума за сарадњу те Организације исламске конференције.
Административна подела[уреди | уреди извор]
Брунеј је подељен у 4 округа и 38 подокруга
Привреда[уреди | уреди извор]
Производња нафте и гаса главна је привредна активност Брунеја. БДП по глави становника је значајно виши од просека регије, али привреда Брунеја је осетљива је на флуктуације на светском тржишту нафте.[18][19]
Што се тиче пољопривреде гаје се пиринач, маниока, банане, ананас. Развијен је и риболов.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Constitution of Brunei Darussalam” (PDF). Attorney General's Chambers Brunei Darussalam. Приступљено 15. 10. 2013.
- ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (10. октобар 2012)
- ^ „Department of Economic Planning and Development - Population”. www.depd.gov.bn (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 03. 2017. г. Приступљено 12. 12. 2017.
- ^ „Delegation Record for .BN”. IANA. Приступљено 6. 11. 2015.
- ^ Peter Haggett (ed). Encyclopedia of World Geography, Volume 1, Marshall Cavendish, 2001, p. 2913.
- ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 09. 04. 2014.
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 183. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Report by Brunei Darussalam”, Trade Policy Reviews, WTO, стр. 81—93, 21. 5. 2015, ISBN 978-92-870-4182-1, Приступљено 23. 3. 2020
- ^ „Brunei”. CIA World Factbook. 2011. Приступљено 13. 1. 2011.
- ^ Збирне табеле пописа становништва из 2001. године. Одељење за статистику, Брунеј Даруссалам
- ^ „Outpost Seria”. Outpost Seria Housing Information. Архивирано из оригинала 13. 1. 2012. г. Приступљено 20. 12. 2011.
- ^ „World Weather Information Service – Bandar Seri Begawan”. World Meteorological Organisation. Приступљено 14. 5. 2010.
- ^ „Klimatafel von Bandar Seri Begawan (Int. Flugh.) / Brunei” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: немачки). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 22. 11. 2016.
- ^ „Brunei Darussalam Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 29. 11. 2013.
- ^ „The World Factbook”. CIA. Архивирано из оригинала 21. 07. 2015. г. Приступљено 28. 1. 2018.
- ^ „Brunei”. Ethnologue. 19. 2. 1999. Приступљено 30. 12. 2013.
- ^ „Call to add ethnic languages as optional subject in schools”. Архивирано из оригинала 19. 11. 2013. г. Приступљено 19. 11. 2013.
- ^ „World Economic Outlook Database, January 2019”. International Monetary Fund. Приступљено 24. 2. 2019.
- ^ „Human Development Report 2019” (PDF). United Nations Development Programme. 2019. Приступљено 9. 12. 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- Овај чланак садржи материјал у јавном власништву CIA World Factbook са веб-сајта https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/index.html.
- History for Brunei Darussalam: Sharing our Past. Curriculum Development Department, Ministry of Education. 2009. ISBN 978-99917-2-372-3.
- Atiyah, Jeremy (2002). Rough guide to Southeast Asia. Rough Guide. ISBN 978-1-85828-893-2.
- Frankham, Steve (2008). Footprint Borneo. Footprint Guides. ISBN 978-1-906098-14-8.
- Gudgeon, L.W.W. (1913). „British North Borneo”. Adam and Charles Black: London.
- Nicholl, Robert (2002). European sources for the history of the Sultanate of Brunei in the Sixteenth Century. Special Publications, no. 9. Muzium Brunei. ISBN 978-0-8028-4945-8.
- McAmis, Robert Day (2002). Malay Muslims: the history and challenge of resurgent Islam in Southeast Asia. Wm. B. Eerdmans Publishing. ISBN 978-0-8028-4945-8.
- Melo Alip, Eufronio (1964). Political and cultural history of the Philippines, Volumes 1–2.
- Oxford Business Group (2009). The Report: Brunei Darussalam 2009. Oxford Business Group. ISBN 978-1-907065-09-5.
- Saunders, Graham E. (2002). A history of Brunei. Routledge. ISBN 978-0-7007-1698-2.
- United States War Dept (1903). „Annual reports, Volume 3”. Government Printing Office.
- Oxford Business Group (2013). The Report: Brunei Darussalam 2013. Oxford Business Group. ISBN 978-1-907065-78-1.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Влада Брунеја
- Prime Minister's Office of Brunei Darussalam website
- Chief of State and Cabinet Members Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2020)
- „Brunei”. The World Factbook (2024 изд.). Central Intelligence Agency.
- Brunei profile from the BBC News
- Brunei at Encyclopædia Britannica
- Брунеј (Викиатлас)
- Key Development Forecasts for Brunei from International Futures
- Brunei Tourism website