Пређи на садржај

Хоншу

Координате: 36° С; 138° И / 36° С; 138° И / 36; 138
С Википедије, слободне енциклопедије
Хоншу
Острво Хоншу на мапи Јапана.
Хоншу на карти Јапана
Хоншу
Хоншу
Географија
Координате36° С; 138° И / 36° С; 138° И / 36; 138 36° С; 138° И / 36° С; 138° И / 36; 138
Површина227.962,59[1] km2
Обала5.450 km
Висина3.776 m
Администрација
Највећи градТокио[2]

Хоншу или Хондо, је највеће јапанско острво, и назива се копненим Јапаном.[3][4] На југу га Унутрашње море (Inland Sea), и мореуз Камон одвајају од острва Шикоку и Кјушу. На северу га мореуз Цугару одваја од острва Хокаидо, на истоку је Тихи океан, а на западу Јапанско море (Источно море). Острво је око 1290 километара дуго, а у ширини варира од 48 до 241 километра у централном региону. Острво Хоншу је, као и остала јапанска острва, врло планинско. Највиши врхови Јапана се налазе у централној планинској маси, често званој Јапански Алпи. Највиши врх земље, Фуџи, се уздиже 3 776 метра изнад површине мора. Фуџи регион често подлеже снажним земљотресима. Највиши активни вулкан Јапана, Планина Асама, је око 140 километра северозападно од Токија. Реке: Тоне, Шинано, и Кино, које су међу највећим у Јапану се налазе на овом острву. Хоншу садржи и бројна језера која су позната као летња одмаралишта. Знатно преко половине становништва Јапана живи у низијама Хоншуа. Осим Токија, главног града Јапана, водећи градови на острву су Осака, Нагоја, Кјото, Јокохама, Кобе, и Хирошима.[5]

Како се Хоншу простире на око 8 степени ширине, има широке регионалне варијације климе. На западу од централног узвишења, и у северном делу острва су уобичајене оштре зиме, са значајним снегом. Топла Курошио (Јапанска) струја доноси блаже зиме источним обалским регионима и централној острвској зони. Због западног монсуна, лета су обично влажна и врућа, са највишим температурама до 35°C. Сезона тајфуна је обично у септембру и октобру, и они доносе велике кише које често узрокују тешке поплаве. Површина укључујући скоро 200 приобалних острва износи 230 940 km², а број становника (1990) 99 254 194.

Хоншу је седмо по величини острво на свету, и друго по броју становника после индонежанског острва Јава.[6][7][8]

Хоншу је имао популацију од 104 милиона према подацима из 2017, године, што је чинило 81,3% целокупног становништва Јапана,,[9] и углавном је концентрисано у приморским областима и равницама. Приближно 30% укупног становништва живи у области ширег Токија на равници Канто. Као историјски центар јапанске културне и политичке моћи,[10] острво укључује неколико прошлих јапанских престоница, укључујући Кјото, Нару и Камакура. Већи део јужне обале острва чини део појаса Тајхеио, мегалополиса који се простире на неколико јапанских острва.[10] Хоншу садржи највишу планину у Јапану, планину Фуџи, и њено највеће језеро, језеро Бива.[11]

Већина јапанске индустрије налази се у појасу који се протеже дуж јужне обале Хоншуа, од Токија до Нагоје, Кјота, Осаке, Кобеа и Хирошиме;[10] насупрот томе, привреда дуж северозападне обале Јапанског мора углавном се заснива на рибарству и пољопривреди..[12] Острво је повезано са друга три велика јапанска острва бројним мостовима и тунелима. Острво првенствено дели два климатска типа, при чему северни Хоншу углавном има влажну континенталну климу, док југ има влажну суптропску климу.[13]

Историја

[уреди | уреди извор]

Рана историја

[уреди | уреди извор]

Људи су први пут стигли у Хоншу пре око 60.000 година.[14]

Други светски рат

[уреди | уреди извор]

Острво Хоншу би постало мета разорних ваздушних напада у склопу Пацифичког рата у Другом светском рату. Први ваздушни напад који је погодио острво и матична острва био је напад Дулитл. Са увођењем Боеинг Б-29 супертврђаве, бомбардовање Токија је кулминирало операцијом Митингхаус, најразорнијим ваздушним нападом у историји човечанства, који је довео до уништења 16 sq mi (41 km2; 10.000 acres) централног Токија, остављајући по процени 100.000 мртвих цивила и преко милион бескућника.[15] Рат је кулминирао атомским бомбардовањем Хирошиме и Нагасакија непосредно пре предаје Јапана и потписивања јапанског документа о предаји 2. септембра 1945. на УСС Мисурију (ББ-63) у Токијском заливу.

Географија

[уреди | уреди извор]
Јапан као што се види са сателита. Хоншу је највеће средње острво.

Острво је дугачко око 1.300 km (810 mi) и широко од 50—230 km (31—143 mi), а његова укупна површина је 227,960 km2 (88,016 sq mi),[1] што га чини нешто већим од острва Велика Британија са 209,331 km2 (80,823 sq mi).[8] Његова површина земљишта се повећава амелиорацијом и обалским издизањем на северу због тектонике плоча са конвергентном границом. Хоншу има 10.084 km (6.266 mi) обале.[4]

Планински и вулкански, Хоншу доживљава честе земљотресе (Велики земљотрес Канто је тешко оштетио Токио у септембру 1923, а земљотрес у марту 2011. померио је североисточни део острва у различитој мери од чак до 5,3 m (17 ft)[16][17] уз изазивање разорног цунамија). Највиши врх је активни вулкан планине Фуји на 3.776 m (12.388 ft), што Хоншу чини 7. највишим острвом на свету. Има много река, укључујући реку Шинано, најдужу у Јапану. Јапански Алпи обухватају ширину Хоншуа, од обале 'Јапанског мора' до обале Пацифика. Клима је углавном влажна суптропска у западном Јапану и влажна континентална на северу.

Популација

[уреди | уреди извор]

Хоншу има укупну популацију од 104 милиона људи, према процени из 2017. године, 81,3% целокупне популације Јапана.[9] Највећи град је Токио (37.339.804 становника),[18] главни град Јапана и део шире области Токија, најнасељеније метрополитенске области на свету.

Економија

[уреди | уреди извор]

Пољопривреда

[уреди | уреди извор]

Воће, поврће, житарице, пиринач и памук чине главне производе који се узгајају у Хоншуу.[19] Регион Тохоку, који се простире на североисточном делу острва, познат је по производњи пиринча, са 65% обрађеног земљишта које чине пиринчана поља – скоро четвртина свих пиринчаних поља у Јапану.[20] Префектура Чиба је позната по кикирикију, а такође је највећи произвођач у Јапану.[21] Ретке врсте лишајева из рода Menegazzia налазе се само на Хоншу.[22]

Индустрија

[уреди | уреди извор]

Већина јапанског чаја и свиле потиче из Хоншуа.[19] Три највећа индустријска региона Јапана налазе се на Хоншуу: регион Кеихин, индустријска регија Ханшин и индустријска зона Чукјо.


Минерали и горива

[уреди | уреди извор]

Хоншу је дом великог дела[23] минималних резерви минерала у Јапану[24] заједно са малим налазиштима нафте и угља. Неколико лежишта угља се такође налази у северном делу острва,[25] концентрисаних у префектури Фукушима и префектури Нигата, иако је производња угља на Хоншуу занемарљива у поређењу са Хокаидом и Кјушуом.[26] Већина јапанских резерви нафте се такође налази у северном Хоншуу, дуж западне обале, обухватајући префектуре Нигата, Јамагата и Акита.[27]

Што се тиче минералних ресурса, Хоншу садржи већину јапанског бакра, олова, цинка и хромита. Мања налазишта злата, сребра, арсена, сумпора и пирита такође су расута по острву.[28]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Токаидо Шинкансен, отворен 1964. између Токија и Шин-Осаке, је прва брза железничка линија у Јапану.[29] То је најстарија брза железничка линија на свету и једна од најчешће коришћених.[30][31] Санјо Шинкансен, повезује два највећа града у западном Јапану, Шин-Осаку у Осаки са станицом Хаката у Фукуоки. Токаидо Шинкансен и Санио Шинкансен помажу у формирању непрекидне пруге велике брзине кроз мегалополис Тајхеијо појаса.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Farjon, Aljos; Filer, Denis (2013). An Atlas of the World's Conifers: An Analysis of their Distribution, Biogeography, Diversity and Conservation Status. BRILL. стр. 268. ISBN 9789004211810. 
  2. ^ „Tokyo Metropolis' Population overview – Reiwa 3 January 1” (на језику: јапански). Tokyo Metropolitan Government. Приступљено 22. 10. 2021. 
  3. ^ „離島とは(島の基礎知識) (what is a remote island?)”. MLIT (Ministry of Land, Infrastructure, Transport and Tourism) (на језику: јапански). Ministry of Land, Infrastructure, Transport and Tourism. 22. 8. 2015. Архивирано из оригинала (website) 2007-07-13. г. Приступљено 9. 8. 2019. „MILT classification 6,852 islands(main islands: 5 islands, remote islands: 6,847 islands) 
  4. ^ а б „Honshu”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 19. 2. 2016. 
  5. ^ „Honsu”. Love to Japan. Архивирано из оригинала 10. 10. 2020. г. Приступљено 31. 1. 2020. 
  6. ^ Japan Civil Registry Database 2013
  7. ^ See Japan Census of 2000; the editors of List of islands by population appear to have used similar data from the relevant statistics bureaux and totalled up the various administrative districts that make up each island, and then done the same for less populous islands. An editor of this article has not repeated that work. Therefore this plausible and eminently reasonable ranking is posted as unsourced common knowledge.
  8. ^ а б „Islands By Land Area”. Islands.unep.ch. Архивирано из оригинала 01. 12. 2015. г. Приступљено 2010-08-01. 
  9. ^ а б Boquet, Yves (2017). The Philippine Archipelago. Springer. стр. 16. ISBN 9783319519265. 
  10. ^ а б в Dolan, Ronald; Worden, Robert (1992). Japan: a country study. Federal Research Division, Library of Congress. 
  11. ^ „Honshu | Facts, History, & Points of Interest”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-14. 
  12. ^ Kodansha Encyclopedia of Japan
  13. ^ Köppen, Wladimir (1884). Превод: Volken, E.; Brönnimann, S. „Die Wärmezonen der Erde, nach der Dauer der heissen, gemässigten und kalten Zeit und nach der Wirkung der Wärme auf die organische Welt betrachtet” [The thermal zones of the earth according to the duration of hot, moderate and cold periods and to the impact of heat on the organic world)]. Meteorologische Zeitschrift (објављено 2011). 20 (3): 351—360. Bibcode:2011MetZe..20..351K. S2CID 209855204. doi:10.1127/0941-2948/2011/105. Архивирано из оригинала 2016-09-08. г. Приступљено 2016-09-02 — преко ingentaconnect.com/content/schweiz/mz/2011/00000020/00000003/art00009. 
  14. ^ „About Japan: A Teacher's Resource | Early Japan (50,000 BC - 710 AD) | Japan Society”. 
  15. ^ Long, Tony (9. 3. 2011). „March 9, 1945: Burning the Heart Out of the Enemy”. Wired. „1945: In the single deadliest air raid of World War II, 330 American B-29s rain incendiary bombs on Tokyo, touching off a firestorm that kills upwards of 100,000 people, burns a quarter of the city to the ground, and leaves a million homeless. 
  16. ^ „Map of Horizontal Land Movement caused by 2011/3/11 M9.0 earthquake” (PDF) (на језику: јапански). Geospatial Information Authority of Japan. 19. 3. 2011. Приступљено 15. 11. 2012. 
  17. ^ „Quake shifted Japan by over two meters”. Deutsche Welle. 14. 3. 2011. Приступљено 14. 3. 2011. 
  18. ^ „Tokyo Population 2021 (Demographics, Maps, Graphs)”. worldpopulationreview.com. Приступљено 2021-10-22. 
  19. ^ а б „Honshu”. infoplease.com. 2012. Приступљено 2014-11-23. 
  20. ^ „Regions of Japan” (PDF). Web Japan. Приступљено 2021-10-22. 
  21. ^ „Peanuts | Authentic Japanese product”. japan-brand.jnto.go.jp. Приступљено 2021-10-22. 
  22. ^ Bjerke JW (2004). „Revision of the lichen genus Menegazzia in Japan, including two new species”. The Lichenologist. 36 (1): 15—25. ISSN 0024-2829. S2CID 85436634. doi:10.1017/S0024282904013878. 
  23. ^ Natural Resources of Japan (на језику: енглески). General Headquarters, Supreme Commander for the Allied Powers, Natural Resources Section. 1947. стр. 42—48. 
  24. ^ „Japan – Resources and power”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-22. 
  25. ^ „Catalogue of Geological Maps|Geological Survey of Japan/ AIST”. www.gsj.jp. Приступљено 2021-10-22. 
  26. ^ Natural Resources of Japan (на језику: енглески). General Headquarters, Supreme Commander for the Allied Powers, Natural Resources Section. 1947. стр. 44. 
  27. ^ Natural Resources of Japan (на језику: енглески). General Headquarters, Supreme Commander for the Allied Powers, Natural Resources Section. 1947. стр. 43. 
  28. ^ Natural Resources of Japan (на језику: енглески). General Headquarters, Supreme Commander for the Allied Powers, Natural Resources Section. 1947. стр. 44—45. 
  29. ^ „Shinkansen – Bullet Trains in Japan”. Trainspread.com. 2020. Архивирано из оригинала 21. 3. 2020. г. 
  30. ^ Kasai, Yoshiyuki (4. 9. 2010). „Bullet Train & Maglev System to Cross the Pacific”. Envoy Media. Архивирано из оригинала 31. 3. 2012. г. Приступљено 16. 7. 2022. 
  31. ^ „Central Japan Railway Company”. Central Japan Railway Company (на језику: јапански). Приступљено 2022-07-16. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]