Пређи на садржај

Aniracetam

С Википедије, слободне енциклопедије
Aniracetam
Klinički podaci
Prodajno imeAMPAMET, Draganon, Sarpul
Drugs.comMonografija
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije1-2,5 h
Identifikatori
CAS broj72432-10-1 ДаY
ATC kodN06BX11 (WHO)
PubChemCID 2196
DrugBankDB04599 ДаY
ChemSpider2111 ДаY
KEGGC13355 ДаY
ChEBICHEBI:47943 ДаY
ChEMBLCHEMBL36994 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC12H13NO3
Molarna masa219,237
  • COC1=CC=C(C=C1)C(=O)N1CCCC1=O
  • InChI=1S/C12H13NO3/c1-16-10-6-4-9(5-7-10)12(15)13-8-2-3-11(13)14/h4-7H,2-3,8H2,1H3 ДаY
  • Key:ZXNRTKGTQJPIJK-UHFFFAOYSA-N ДаY

Aniracetam je organsko jedinjenje, koje sadrži 12 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 219,237 Da.[1][2][3][4]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 2
Particioni koeficijent[5] (ALogP) 1,3
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) -2,0
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 46,6
  1. ^ Nakamura K, Kurasawa M: Anxiolytic effects of aniracetam in three different mouse models of anxiety and the underlying mechanism. Eur J Pharmacol. 2001 May 18;420(1):33-43. PMID 11412837
  2. ^ Lawrence JJ, Brenowitz S, Trussell LO: The mechanism of action of aniracetam at synaptic alpha-amino-3-hydroxy-5-methyl-4-isoxazolepropionic acid (AMPA) receptors: indirect and direct effects on desensitization. Mol Pharmacol. 2003 Aug;64(2):269-78. PMID 12869631
  3. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  4. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).