Пређи на садржај

Norovirus

С Википедије, слободне енциклопедије
Norovirus
SinonimiUzročnik zimskog povraćanja[1]
Transmisiona elektronska mikrografija virusa. Bela crta = 50 nm
SpecijalnostiUrgentna medicina, pedijatrija
SimptomiDijareja, povraćanje, stomačni bol, glavobolja[2]
KomplikacijeDehidracija[2]
Vreme pojave12 do 48 sata nakon izlaganja[2]
Trajanje1 do 3 dana[2]
UzrociNorovirus[3]
Dijagnostički metodNa bazi simptoma[3] Potvrdno testiranje se može obaviti za potrebe javnog zdravlja.[3]
PrevencijaPranje ruku, dezinfekcija kontaminiranih površina[4]
LečenjeNega (unos dovoljne količine tečnosti ili intravenozna terapija)[5]
Frekvencija685 miliona slučajeva godišnje[6]
Smrtnost200,000

Norovirus izaziva akutni gastroenteritis.[6][1] Može ga dobiti svako, i to više puta u toku života, jer postoji mnogo tipova norovirusa i infekcija jednim tipom kasnije ne štiti od drugih tipova virusa.

Norovirus se može naći u povraćenoj masi i stolici, čak i pre nego što osoba dobije simptome. Virus ostaje u stolici dve nedelje, čak i duže nakon ozdravljenja. Tada su obolele osobe i najzaraznije.

Virus se obično prenosi kada stolica ili povraćene mase dospeju do usta zdravih ljudi. Ovo se obično dešava konzumiranjem virusom kontaminirane hrane ili tečnosti, dodirivanjem kontaminiranih stvari, a zatim stavljanjem ruku u usta ili kontaktom sa inficiranim osobama, na primer nega obolelog ili deljenje obroka ili korišćenje istog pribora za jelo.

Norovirusi pripadaju familiji Caliciviridae, a u humanoj medicini važna su dva roda:

  • Norovirus (ranije nazvani Norwalk-like virus), kojih su češći uzročnci bolesti.
  • Sapovirus (ranije nazvani Saporo-like virus).

Morfološki pripadaju malim okruglim virusima (veličina im je 27-40 nm), imaju izgled čašice sa 32 udubljenja na površini po strukturi virusne kapide na elektronskom mikroskopu. Na osnovu sekvenci nukleinske kiseline virusi su klasifikovani u više genogrupa.[7]

Izuzetno su otporni i ne mogu se inaktivirati standardnim dezinfekcionim postupcima.

Inkubacija je vrlo kratka (oko 24 časa) tako da spada u grupu bolesti sa kratkom inkubacijom, dok sama bolest traje 1-2 dana.[8]

Simptomi su uglavnom razviju 12 do 48 sati nakon izlaganja virusu, a bolest uglavnom prolazi za jedan do tri dana.

Najčešći simptomi norovirusa su dijareja, povraćanje, mučnina, bolovi u stomaku, groznica, glavobolja i bolovi u telu. Ukoliko su povraćanje i prolivi jače izraženi, to može dovesti do dehidratacije, pogotovo kod male dece i starijih osoba. Simptomi dehidratacije su smanjena količina urina, suva usta, osećaj vrtoglavice pri ustajanju, kod dece plač sa malo ili bez suza, pospanost ili razdražljivost.

Norovirusi se brzo šire u zatvorenim objektima poput škola, obdaništa, staračkih domova, brodova (kruzeri), a najveći broj epidemija norovirusima se dešava između novembra i aprila.

Najbolja prevencija norovirusa je praktikovati pravilno pranje ruku i održavanje čistoće. Ruke prati pravilno, sapunom i vodom, naročito nakon upotrebe toaleta, menjanja pelena, i uvek pre pripremanja i serviranja hrane i obroka. Nakon pranja ruku mogu se koristiti sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola, ali ona ne mogu zameniti pranje ruku.

  1. ^ а б „Norovirus (vomiting bug)”. nhs.uk. 19. 10. 2017. Приступљено 8. 6. 2018. 
  2. ^ а б в г „Norovirus Symptoms”. CDC (на језику: енглески). 24. 6. 2016. Архивирано из оригинала 06. 12. 2018. г. Приступљено 29. 12. 2017. 
  3. ^ а б в Brunette GW (2017). CDC Yellow Book 2018: Health Information for International Travel. Oxford University Press. стр. 269. ISBN 9780190628611. 
  4. ^ „Preventing Norovirus Infection”. CDC (на језику: енглески). 5. 5. 2017. Приступљено 29. 12. 2017. 
  5. ^ „Norovirus - Treatment”. CDC. Приступљено 29. 12. 2017. 
  6. ^ а б „Norovirus Worldwide”. CDC (на језику: енглески). 15. 12. 2017. Архивирано из оригинала 07. 12. 2018. г. Приступљено 29. 12. 2017. 
  7. ^ Bon F, Fascia P, Dauvergne M. Prevalence of group A rotavirus, human calicivirus, astrovirus, and adenovirus type 40 and 41 infections among children with acute gastroenterocolitis in Dijon, France. J Clin Microbiol. Sep 1999;37(9):3055-8
  8. ^ Geo F.Books, KC Carroll, JS Butel, SA Morse.Reoviruses, Rotaviruses&Caliciviruses. In: Jawetz, Melnick&Adelberg, s Medical Microbiology, 24th edition, The McGraw-Hill companies, Inc. 2007. p 501-10

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]