Силикати
Силикати су соли силикатне киселине. Они су најбројнија група минерала.
Највећи број стена изграђен је од силиката.
У свим силикатима се јављају стабилне групе силицијум оксида (СиО4) које граде мали јони силицијума и велики јони кисеоника.
Друга карактеристична особина силиката је могућност замене у кристалној решетки јона силицијума јоном алуминијума. Такви силикати носе назив алуминосиликати
Основни састојци силиката су: кисеоник, силицијум, алуминијум, гвожђе, калцијум, магнезијум, натријум и калијум. У силикатима се могу јавити и литијум, берилијум, баријум и манган. Често се у силикатима јавља и вода, некада и водоник.
У састав неких силиката улази велики број елемената тако да је њихов састав често веома сложен.
Врсте силиката
[уреди | уреди извор]- групни силикати
- ланчани силикати
- острвски силикати
- прстенасти силикати
- просторни силикати
- слојевити силикати
Минерали силикати
[уреди | уреди извор]Силикати су подељени п��ема начину на који су (СиО4) тетраедри повезани на:
- незосиликате - нпр. оливин, гранати
- соросиликате - нпр. епидот
- циклосиликате - нпр. берил, турмалин
- иносиликате(једна трака)- нпр. пироксени
- иносиликате(две траке)- нпр. група амфибола
- филосиликате - нпр. група лискуна, група глина, група серпентина, група талка, група хлорита
- тектосиликате - нпр. кварц, зеолит, фелдспат
Незосиликати
[уреди | уреди извор]Незосиликати имају своје СиО42- тетраедре изолиране као отоке у мору катиона.
- група Циркона:
Силикати с додатним анионом (= незосубсиликати):
Соросиликати
[уреди | уреди извор]Соросиликати имају изолиране двоструке силикатне тетраедре у којима је омјер силиција и кисика 2:7, тј. Си2О7.
- група Епидота:
- Зоисит
- Аниолит
- Танзанит
- Тулит
- Кромов зоисит
- Клинозоисит
- Епидот
- Пијемонтит
- Аланит
- Зоисит
Циклосиликати
[уреди | уреди извор]Циклосиликати имају прстенасту структуру везивања тетраедара, у којима је омјер силиција и кисика 1:3 (СиxО3x). Прстене може чинити 3, 4 или 6 (СиО4)-тетраедара.
- група Бенитоита
- група Аксинита
- група Берила - циклосиликати с анионском групом [Си6О18]
- група Кордијерита
- група Турмалина
- група Диоптаса
Иносиликати
[уреди | уреди извор]Иносиликате чине једноструки или двоструки ланци силикатних тетраедара у којима је однос силиција и кисика 1:3 код једноструких, односно 4:11 код двоструких ланаца.
Иносиликати с једноструким ланцима тетраедара
[уреди | уреди извор]- група Пироксеноида:
Иносиликати с двоструким ланцима тетраедара
[уреди | уреди извор]- група Амфибола:
- Антофилит - ромпски амфибол
- Фероантофилит
- Холмквистит
- Ферохолмквистит
- Клинохолмквистит
Ца амфиболи:
На амфиболи:
- Глаукофан
- Рибекит
- Крокидолит - азбест
- Фероглаукофан
- Арфведсонит
Моноклински амфиболи:
Филосиликати
[уреди | уреди извор]Код филосиликата силикатни тетраедарски аниони творе низ паралелних слојева, а у тетраедрима је омјер силиција и кисика 2:5.
- група Серпентина:
- група глина:
- група Клорита
Тектосиликати
[уреди | уреди извор]Тектосиликати имају тродимензионалне оквире силикатних тетраедарских аниона у којима је омјер силиција и кисика 1:2. Ово је највећа група силиката, а њени минерали чине готово 75% коре Земље.
- група Кварца:
- група Фелдспата:
- калијеви фелдспати:
- Плагиокласи:
- група Фелдспатоида:
- група Скаполита
