Pređi na sadržaj

Hem B

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hem B
Nazivi
Drugi nazivi
Gvožđe protoporfirin IX,
protohem IX
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.114.904
MeSH Heme+b
  • OC(=O)CC/C6=C(\C)/C=3/N=C6/C=C2/C(/CCC(O)=O)=C(/C)\C1=C\C5=N\C(=C/c4n([Fe]N12)c(C=3)c(C=C)c4C)C(\C=C)=C5\C
Svojstva
C34H32O4N4Fe
Molarna masa 616,487
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Hem B (haem B, protohem IX) je najrasprostanjeniji hem.[3] Hemoglobin i mioglobin su primeri transportnih molekula kiseonika koji sadrže hem B. Familija peroksidaznih enzima takođe sadrži hem B. COX-1[4][5] i COX-2[6] enzimi (ciklooksugenaze) sadrže hem B u jednom od dva aktivna mesta.

Hem B je generalno vezan za okružujući matriks (apoprotein) putem jedne koordinatne veze između gvožđa hema i aminokiselinskog bočnog lanca.

Hemoglobin i mioglobin imaju koordinatnu vezu sa evoluciono konzerviranim histidinom, dok sintaza azot oksida i citohrom P450 imaju koordinacinu vezu sa evoluciono konzerviranim cisteinom.

Gvožđe proteina koji sadrže hem B je vazano za četiri azota porfirina (koji formiraju ravan) i jednim elektron donirajućim atomom proteina. Stoga je gvožđe obično u pentakoordiniranom stanju. Kad se kiseonik ili toksični ugljen-monoksid vežu, gvožđe postaje heksakoordinirano.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Rae, T.; Goff, H. (1998). „The heme prosthetic group of lactoperoxidase. Structural characteristics of heme l and heme l-peptides”. The Journal of Biological Chemistry. 273 (43): 27968—27977. PMID 9774411. doi:10.1074/jbc.273.43.27968. 
  4. ^ Yokoyama C, Tanabe T (1989). „Cloning of human gene encoding prostaglandin endoperoxide synthase and primary structure of the enzyme”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 165 (2): 888—94. PMID 2512924. doi:10.1016/S0006-291X(89)80049-X. 
  5. ^ Funk CD, Funk LB, Kennedy ME, Pong AS, Fitzgerald GA (1991). „Human platelet/erythroleukemia cell prostaglandin G/H synthase: cDNA cloning, expression, and gene chromosomal assignment”. FASEB J. 5 (9): 2304—12. PMID 1907252. 
  6. ^ Hla, T.; Neilson, K (1992). „Human Cyclooxygenase-2 cDNA”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 89 (16): 7384—8. PMC 49714Слободан приступ. PMID 1380156. doi:10.1073/pnas.89.16.7384. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]