Пређи на садржај

БТ-2

С Википедије, слободне енциклопедије
БТ-2

БТ-2 верзија са 3 митраљеза.
БТ-2 верзија са 3 митраљеза.

Основне карактеристике
Земља порекла СССР
Намена коњички тенк
Почетак производње 1932.
Број примерака 620
Брзина на путу 100 km/h
Брзина ван пута 60 km/h
Досег 100-300 km
Димензије и маса
Дужина 5.58 m
Ширина 2.23 m
Висина 2.20 m
Тежина 10.2 t
Опрема
Главно наоружање ПТ топ од 37 mm или 2 митраљеза ДП-28
Споредно наоружање митраљез ДТ од 7.62 mm
Оклоп 6-12 mm
Снага (КС) 400 КС
Вешање Кристи
Посада
Посада 3

БТ-2 је био лаки тенк Црвене армије у Другом светском рату.

БТ-2 верзија наоружана топом.

Историја

[уреди | уреди извор]

Без искуства у производњи тенкова, 1930. СССР се окренуо увозу: из Британије је увезено 8 амфибијских лаких тенкова (Карден Лојд Модел 1931), 30 средњих тенкова (Модел Е и Мк II) и 26 танкета (Мк VI). Убрзо су набављена и два тенка Кристи из САД. Брзи тенк Кристи послужио је као основа за серију брзих тенкова БТ.[1]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

БТ-2 био је први брзи тенк БТ серије (оригинални тенкови Кристи названи су БТ-1), и уједно најбржи (и најлакши), који је на путу достизао рекордне брзине до 100 km/h, а ван пута 60-70 km/h, што је 1933. било револуционарно достигнуће, често коришћено у пропагандне сврхе. Тенк је грађен због брзине, са нагласком на снажном мотору, модерном вешању и релативно снажном наоружању, док је олоп био тањи да би се уштедело на тежини. Стандардна верзија била је наоружана дугим против-тенковским топом калибра 37 mm (са 96 метака), са спрегнутим митраљезом ДТ од 7.62 mm, али је због недостатка ових топова део возила био наоружан са 3 митраљеза. Оклоп је био танак (6-12 mm), али је његова брзина сматрана активним обликом заштите, пошто је тако брзу мету било тешко погодити.[2]

БТ-2 су током 1932-1933. постали део свих коњичких дивизија. Први пут су стављени на пробу 1938. на граници са Монголијом (заједно са боље наоружаним БТ-5 и БТ-7) у победоносној бици на Халкин Голу против Јапанаца: показали су се сувише брзим за јапанску ПТ артиљерију, а сувише јаким за јапанске тенкове, иако су били рањиви према пешадији наоружаној Молотовљевим коктелом. Због тога су претрпели огромне губитке у Финској током Зимског рата.[2]

У тренутку почетка операције Барбароса 1941, били су већ застарели и жртва лошег совјетског одржавања.[1] У борби су се показали далеко слабије од боље наоружаних БТ-5 и БТ-7, али су остали најбржи тенкови на свету до краја рата.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Ness 2002, стр. 164
  2. ^ а б в „BT-2 fast tank (1932)”. www.tanks-encyclopedia.com (на језику: енглески). Приступљено 24. 5. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. стр. 164. ISBN 978-000711228-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]