Пређи на садржај

Велико војводство Баден

С Википедије, слободне енциклопедије
Велико војводство Баден
Großherzogtum Baden
Баден
Застава
Застава
Грб Великог војводства Бадена
Грб

Положај Великог војводства Баден у Немачком царству
Географија
Континент Европа
Главни град Карлсруе
Друштво
Службени језик немачки
Религија католицизам и лутеранство
Облик државе монархија

Велико војводство Баден (нем. Großherzogtum Baden) је била немачка држава од 1806. до 1918. на југоистоку Немачког царства, и једна је од претходница данашње немачке савезне државе Баден-Виртемберг.

Историја

[уреди | уреди извор]

Претходник Великог војводства Баден, Маркгрофовија Баден, је створена у 12. веку, а затим је, у 13. и 14. веку подељена је између различитих грана династије Баден. Маркгрофовија је поново, под Карлом Фридрихом, обједињена, 1771. године. Након Наполеоновог пораза, Баден се, 1815. године, придружио Немачкој конфедерацији . За време револуције 1848–49. у Бадену избио републикански устанак који је сузбила Пруска а од 1871. постаје део Немачког царства.[1] 1918. године улази у Вајмарску републику и то као Република Баден, чиме Велика грофовија, као таква, престаје да постоји.

Велике војводе из династије Церингер (нем. Zähringer):

  • 1806-1811: Карл Фридрих (* 1728; † 1811)
  • 1811-1818: Карл (* 1786; † 1818)
  • 1818-1830: Лудвик I (* 1763; † 1830)
  • 1830-1852: Леополд (* 1790; † 1852)
  • 1852-1858: Лудвик II (* 1824; † 1858)
  • 1858-1907: Фредерик I (* 1826; † 1907), (од 1852 – регент)
  • 1907-1918: Фредерик II (* 1857; † 1928)

Административна подела

[уреди | уреди извор]

Територија Бадена била је подељена на округе (Landeskommissärbezirk) (до 1864. – kreis), окрузи на рејоне (bezirksamt), рејони на општине (gemeinde)[2]. Укупно је било четири округа:

  • Округ Фрајбург (Landeskommissärbezirk Freiburg)
  • Округ Карлсрухе (Landeskommissärbezirk Karlsruhe)
  • Округ Констанца (Landeskommissärbezirk Konstanz)
  • Округ Маннхеим (Landeskommissärbezirk Mannheim)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Илустрована војна енциклопедија,свеска друга. Београд, 1936. стр. 141.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]