Пређи на садржај

Ловеч

Координате: 43° 08′ 12″ С; 24° 42′ 53″ И / 43.13667° С; 24.71461° И / 43.13667; 24.71461
С Википедије, слободне енциклопедије
Ловеч
буг. Ловеч
Панорамски поглед на Ловеч са старим градом у првом плану
Застава
Застава
Грб
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластЛовечка област
Становништво
Становништво
 — 2007.42.196
 — густина602,79 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43° 08′ 12″ С; 24° 42′ 53″ И / 43.13667° С; 24.71461° И / 43.13667; 24.71461
Апс. висина200 m
Површина70,001 km2
Ловеч на карти Бугарске
Ловеч
Ловеч
Ловеч на карти Бугарске
Веб-сајт
www.lovech.bg

Ловеч (старински Ловец[1], Ловац[2], Ловца[3]) је град у средишњем делу Бугарске. Град је управно средиште истоимене области.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град Ловеч се налази у средишњем делу Бугарске. Од престонице Софије Ловеч је удаљен 150 km.

Област Ловеча налази се у северној подгорини планине Балкан. Град се развио на реци Осам (буг. Осъм), која на месту града излази из клисуре у долину. Дуж реке се пружа пут којим се прелази преко планине Балкан јужно у Тракију, па се град развио уз овај пут и одувек је био његов „чувар“.

Клима у граду је континентална.

Историја

[уреди | уреди извор]

Ловеч је један од најстаријих бугарских градова. Први становници Ловеча живели су ту још у 4. веку п. н. е. Године 1187. нашао се у саставу Бугарске, пошто је Византија признала ту земљу. Током 17. века Ловеч је убрзано почео да се развија. Отворено је пуно занатлијских радњи, па је почела да цвета трговина. Ловечки трговци су своју робу извозили у Беч, Букурешт, Солун, Цариград и друге веће градове. Године 1874. Коло Фичето је изградио покривени мост, јединствен на Балкану. Тај мост на реци Осам је и данас симбол Ловеча.

Ловеч је ослобођен је 22. августа 1877, а већ следеће године град је припао новооснованој држави Бугарској.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Демографија

По проценама из 2007. Ловеч је имао око 42.000 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су малобројни Роми. Последњих 20-ак година град је губио становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Оживљавање привреде требало би да заустави негативни демографски тренд.

Претежна вероисповест становништва је православна.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Cummins Map Co. 1925, стр. 39.
  2. ^ Desbuissons & Migeon 1892, стр. 42.
  3. ^ Larousse 1900, стр. 27.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Desbuissons, L.E.; Migeon, J. (1892). Peninsule de Balkans. Paris. 
  • Larousse (1900). Presqu'ile des Balkans. Paris. 
  • Cummins Map Co. (1925). Yugoslavia and the Balkan States. Toronto. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]