Пређи на садржај

Филип II Август

С Википедије, слободне енциклопедије
Филип II Август Капет
Приказ Филипа II Августа из 16. века
Лични подаци
Датум рођења(1165-08-21)21. август 1165.
Место рођењаГонес код Париза, Француска
Датум смрти14. јул 1223.(1223-07-14) (57 год.)
Место смртиМант ла Жоли код Париза, Француска
ГробКатедрала Сен Дени
Породица
СупружникИзабела од Еноа, Ingeborg of Denmark, Queen of France, Agnes of Merania
ПотомствоЛуј VIII, Marie of France, Duchess of Brabant, Филип I Булоњски, Peter Karlotus
РодитељиЛуј VII
Адела од Шампање
ДинастијаКапета
краљ Француске
Период18. септембар 1180 − 14. јул 1223.
ПретходникЛуј VII
НаследникЛуј VIII

Филип II Август (фр. Philippe II Auguste;[1][2][3] 11651223)[4] био је француски краљ (1180—1223) и син Луја VII.

Наследио га је син Луј VIII. Успешним ратовањем против Енглеза. Од њих је преузео поседе у западној Француској, док је победом над енглеско-немачком војском проширио територију Француске. Учествовао је успешно и у Трећем крсташком рату. Током његове владавине енглеске територије у Француској су смањене са 50% на само 10%. Наредио је изградњу и урбанизацију великог дела Париза, и основао од њега универзитетски град ученика. Трговцима и занатлијама је обезбедио велике привилегије и слободу над племством. Основао је неколико нових насељених места. Почетком 13-ог века, био је најмоћнији владар Европе.

Отац Луј VII крунисао га је 1179, када је Филип имао само 14 година. Тако су заједнички владали до 1180, када му отац умире.

У априлу 1182. Филип Август је протерао Јевреје из Француске и конфисковао им имовину. То је учињено да круна приграби новац на рачун непопуларног дела становништва.

Од 1181. ратовао је са грофом Фландрије Филипом Алзашким. Филип Август је успео да обузда противника разбијањем савеза грофа Фландрије са војводом од Брабанта и надбискупом Келна. У јулу 1185. краљ је поседовао Вермандоа, Артоа и Амијен.[5]

Филип је започео рат (1186—1188) са енглеским краљем Хенријем II, који је поседовао Аквитанију и Анжу. Није било великих територијалних промена у том рату. Филип Август је помагао Хенријеове синове Хенрија Младог Краља, Ричарда и Џефрија у побуни против оца. Пад Јерусалима 1187. је био велики догађај, који је скренуо пажњу са француско-енглеског рата.

Трећи крсташки рат

[уреди | уреди извор]
Филип II Август (десно) И Ричард Лавље Срце (лево) примају кључеве Акре

Филип Август је кренуо у Трећи крсташки рат са енглеским краљем Ричардом Лављим Срцем и немачким царем Фридрихом Барбаросом. Кренуо је 1. јула 1189. године. Ричард Лавље Срце је путовао морем, а Филип Август копненим путем преко Алпа до Ђенове. Француска и Енглеска војска се поново састају у Месини, где су заједно зимовали.

Након што се помирио са папом, Фридрих Барбароса креће у трећи крсташки рат 1189. године. Крсташки рат предводе Французи под Филипом Августом. У походу су и Енглези под вођством Ричарда Лављег Срца.

У почетку су енглеска и француска војска путовале заједно, али раздвајају се у Лиону. Филип Август је кренуо сам копненим путем преко Алпа до Ђенове. Француска и Енглеска војска се поново састају у Месини, где су заједно зимовали до 30. марта 1191. године.

Неколико пута је нападао Акру пре доласка Ричарда Лављег Срца. Ричард је заузео Акру, а Филип Август се ту тешко разболео од дизентерије и није више показивао интерес за ратовањем. Осим тога се са Ричардом свађао и око права на Кипар, кога је Ричард заузео у том походу. Филип Август је одлучио да се врати у Француску. Француска војска остаје око Акре под командом војводе Бургундије Игоа III Бургундијског.

Успешан краљ и најмоћнији владар Европе

[уреди | уреди извор]
Освајања Филипа II Августа. Црвено су енглески поседи. Плаво су краљевски поседи, а зелено су поседи француских феудалаца, који признају Филипа. Жуто су црквени поседи.

Филип Август је постао веома успешан у враћању северне Француске под краљевску власт. У јужној Француској је и даље имао само ограничену власт. Од Јована без Земље заузео је целу Нормандију, Мен, Турен и Анжу. Нормандија је била енглеским краљевима тежак губитак, јер одатле су потицали енглески краљеви.

Победио је коалицију снага предвођеном Отоном IV 1214. у бици код Бувина. То је била одлучна победа, а Француска се даље могла ширити. Та битка је представљала прву битку између више нација на тлу Европе. Јован без Земље је нашао савезнике Отона IV и грофа Фландрије Фердинанда Португалског. После те битке није било значајније битке на тлу Европе до 1290. године. Филип је тако постао најмоћнији владар Европе.

У Енглеској се племство 1216. побунило против Јована без Земље, па су позвали Луја VIII, сина Филипа Августа, да им буде краљ. Чак је француска војска умарширала у Лондон 1216, Луј VIII је накратко постао краљ, али није био крунисан.

Енглеска је заузимала 50% територије Француске на почетку његове власти, а он је то свео само на 10% у области Гаскоње.

Реорганизовао је власт и успоставио је финансијску стабилност у земљи. Био је јако популаран код обичних људи.

Проблеми са женидбом

[уреди | уреди извор]

Кад му је умрла 1190. прва жена Филип је одлучио да се поново ожени. Оженио се ћерком данског краља Валдемара I. Одједном, Филип је одбијао да је крунише као краљицу и захтевао од папе да се брак поништи. Међутим, папа није поништио брак. Филип је тражио нову супругу. Жену, коју је намеравао да ожени отео је Томас Савојски. Коначно се трећи пут оженио, али је папа поништио тај брак и поставио Француску под папску блокаду и притисак. Због притиска био је принуђен да коначно прихвати данску принцезу за краљицу.

Последње године власти

[уреди | уреди извор]

Када је папа тражио од Филипа Августа да се обрачуна са херетицима (катарима) у Лангедоку, Филип ништа није учинио. Када је папа Иноћентије III позвао на Катарски крсташки рат 1208. године, Филип Август га није ни помагао нити га је спречавао.

Рат са катарима трајао је до 1244. године када је пало последње катарско упориште. Тада је владао Филипов син Луј VIII, који је са завршетком рата против катара добио југ Француске.

Универзитет, Лувр, Нотр Дам

[уреди | уреди извор]

Играо је значајну улогу у веку иновација у грађевинарству и у образовању. Током његове власти Париз је био главни град и изграђена је главна пијаца. Наставио је изградњу готичке катедрале Нотр Дам, чија градња је започета 1163. године. Саградио је Лувр као тврђаву. Универзитет у Паризу добија краљеву повељу 1200. године. Париз тако постаје први град учитеља познат у средњовековном периоду.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Анри I
 
 
 
 
 
 
 
8. Филип I Француски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ана Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
4. Луј VI
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Флорис I Холандски
 
 
 
 
 
 
 
9. Берта од Холандије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Гертруда Саксонска
 
 
 
 
 
 
 
2. Луј VII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Амадео II од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
10. Хумберт II од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Joan of Geneva
 
 
 
 
 
 
 
5. Аделаида од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Вилијам I од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
11. Гизела од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Etiennette
 
 
 
 
 
 
 
1. Филип II Август
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Теобалд III од Блоа
 
 
 
 
 
 
 
12. Стефан од Блоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Gersende of Maine
 
 
 
 
 
 
 
6. Теобалд II од Шампање
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Вилијам Освајач
 
 
 
 
 
 
 
13. Адела Нормандијска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Матилда Фландријска
 
 
 
 
 
 
 
3. Адела од Шампање
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Egelbert I of Sponheim
 
 
 
 
 
 
 
14. Engelbert, Duke of Carinthia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Hedwig of Eppenstein
 
 
 
 
 
 
 
7. Матилда Корушка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Ulrich I, Count of Passau
 
 
 
 
 
 
 
15. Utta of Passau
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Adelaide of Frantenhausen
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Broun 2015, стр. 176.
  2. ^ Babbitt 1985, стр. 39.
  3. ^ Guenée 1981, стр. 158.
  4. ^ Baldwin 1991, стр. 368.
  5. ^ „Philippe Auguste - Roi de France (1180-1223)”. www.histoire-pour-tous.fr (на језику: француски). Приступљено 21. 1. 2022. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]



Француски краљеви
(11801223)