Пређи на садржај

Dopaminski receptor

С Википедије, слободне енциклопедије
Dopamin

Dopaminski receptori su klasa metabotropnih G protein-spregnutih receptora koji su prominentni u centralnom nervnom sistemu (CNS) kičmenjaka. Neurotransmiter dopamin je primarni endogeni ligand za dopaminske receptore.

Dopaminski receptori učestvuju u mnoštvu neuroloških procesa, kao što su motivacija, zadovoljstvo, kognicija, memorija, učenje, fina motorna kontrola, kao i modulacija neuroendokrine signalizacije. Abnormalni prenos signala dopaminskih receptora i iregularna funkcija dopaminergičkih nerva su implicirane u više neuropsihijatrijkih poremećaja.[1] Iz tih razloga, dopaminski receptori su česta meta neuroloških lekova. Antipsihotici su često antagonisti dopamina, dok su psihostimulansi tipično indirektni agonisti dopaminskog receptora.

Tipovi dopaminskog receptora

[уреди | уреди извор]

Postoji pet tipova dopaminskog receptora, D1, D2, D3, D4 i D5. Receptori D1 i D5 su članovi D1-slične familije dopaminskih receptora, dok su D2, D3 i D4 receptori članovi D2-slične familije. Postoji podaci koji sugerišu mogućnost postojanja D6 i D7 dopaminskih receptora, ali ti receptori nisu bili ubedljivo identifikovani.[2]

Na globalnom nivou, D1 receptori su široko izraženi u mozgu. D1-2 receptorski tipovi su nađeni u 10-100 puta višim nivoima od D3-5 tipova.[3]

D1-slična familija

[уреди | уреди извор]

D2-slična familija

[уреди | уреди извор]

Aktivacija D2-slične familije receptora je spregnuta sa G proteinom Gαi, koji direktno inhibira formiranje cAMP putem inhibiranja enzima adenilat ciklaze.[4]

  1. ^ Girault J, Greengard P (2004). „The neurobiology of dopamine signaling”. Arch Neurol. 61 (5): 641—4. PMID 15148138. doi:10.1001/archneur.61.5.641. 
  2. ^ Contreras F, Fouillioux C, Bolívar A, Simonovis N, Hernández-Hernández R, Armas-Hernandez M, Velasco M (2002). „Dopamine, hypertension and obesity”. J Hum Hypertens. 16 Suppl 1: S13—7. PMID 11986886. doi:10.1038/sj.jhh.1001334. 
  3. ^ Hurley MJ, Jenner P (2006). „What has been learnt from study of dopamine receptors in Parkinson's disease?”. Pharmacol Ther. 111 (3): 715. PMID 16458973. doi:10.1016/j.pharmthera.2005.12.001. 
  4. ^ Neves SR; Ram PT; Ravi Iyengar (2002). „G protein pathways”. Science (journal). 296 (5573): 1636—9. PMID 12040175. doi:10.1126/science.1071550. 
  5. ^ а б „Introduction to Neuroscience I - Google Books”. 
  6. ^ Suzuki M, Hurd YL, Sokoloff P, Schwartz JC, Sedvall G (1998). „D3 dopamine receptor mRNA is widely expressed in the human brain”. Brain Res. 779 (1-2): 58—74. PMID 9473588. doi:10.1016/S0006-8993(97)01078-0. 
  7. ^ NCBI Database
  8. ^ Manor I, Tyano S, Eisenberg J, Bachner-Melman R, Kotler M, Ebstein RP (2002). „The short DRD4 repeats confer risk to attention deficit hyperactivity disorder in a family-based design and impair performance on a continuous performance test (TOVA)”. Mol. Psychiatry. 7 (7): 790—4. PMID 12192625. doi:10.1038/sj.mp.4001078. 
  9. ^ Langley K, Marshall L, van den Bree M, Thomas H, Owen M, O'Donovan M, Thapar A (2004). „Association of the dopamine D4 receptor gene 7-repeat allele with neuropsychological test performance of children with ADHD”. Am J Psychiatry. 161 (1): 133—8. PMID 14702261. doi:10.1176/appi.ajp.161.1.133. 
  10. ^ Kustanovich V, Ishii J, Crawford L, Yang M, McGough JJ, McCracken JT, Smalley SL, Nelson SF (2004). „Transmission disequilibrium testing of dopamine-related candidate gene polymorphisms in ADHD: confirmation of association of ADHD with DRD4 and DRD5”. Mol. Psychiatry. 9 (7): 711—7. PMID 14699430. doi:10.1038/sj.mp.4001466. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]