Пређи на садржај

Nukleobaza

С Википедије, слободне енциклопедије
Parovi baza kod RNK. Nukleobaze su u plavoj boji. Vodonične veze su crvene.

Nukleobaze (ili nukleotidne baze/azotne baze) su delovi DNK i RNK koji mogu da učestvuju u uparivanju (vidi: bazni parovi).[1][2] Primarne nukleobaze su citozin, guanin, adenin (DNK i RNK), timin (DNK) i uracil (RNK), što je u skraćenom obliku C, G, A, T, i U, respektivno. One se obično jednostavno zovu baze u genetici. Zato što se A, G, C, i T javljaju u DNK, ti molekuli se zovu DNK-baze; A, G, C, i U se zovu RNK-baze.

  • "Kostur" adenina i guanina je purin, iz kog razloga su one purinske-baze.
  • "Kostur" citozina, uracila, i timina je pirimidin, otuda pirimidinske-baze.

Ove baze su inkorporisane u rastući lanac tokom RNK i/ili DNK sinteze.

Nukleobaza Chemical structure of adenine
Adenin
Chemical structure of guanine
Guanin
Chemical structure of thymine
Timin
Chemical structure of cytosine
Citozin
Chemical structure of uracil
Uracil
Nukleozid Chemical structure of adenosine
Adenozin
A
Chemical structure of guanosine
Guanozin
G
Chemical structure of thymidine
Timidin
T
Chemical structure of cytidine
Citidin
C
Chemical structure of uridine
Uridin
U

Modifikovane purinske baze

[уреди | уреди извор]

Ovo su primeri modifikovanog adenozina ili guanozina.

Nukleobaza Chemical structure of hypoxanthine
Hipoksantin
Chemical structure of xanthine
Ksantin
Chemical structure of 7-methylguanine
7-Metilguanin
Nukleozid Chemical structure of inosine
Inozin
I
Chemical structure of xanthosine
Ksantozin
X
Chemical structure of 7-methylguanosine
7-Metilguanozin
m7G

Modifikovane pirimidinske baze

[уреди | уреди извор]

Ovo su primeri modifikovanih citidina, timidina ili uridina.

Nukleobaza Chemical structure of dihydrouracil
5,6-Dihidrouracil
Chemical structure of 5-methylcytosine
5-Metilcitozin
Nukleozid Chemical structure of dihydrouridine
Dihidrouridin
D
Chemical structure of 5-methylcytidine
5-Metilcitidin
m5C
  1. ^ Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 
  2. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  • Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]