Пређи на садржај

Turanoza

С Википедије, слободне енциклопедије
D-Turanoza[1]
Nazivi
IUPAC naziv
(3S,4R,5R)-1,4,5,6-tetrahidroksi-3-[(2R,3R,4S,5S,6R)-3,4,5-trihidroksi-6-(hidroksietil)oksan-2-il]oksiheksan-2-on
Drugi nazivi
α-D-glukopiranozil-(1→3)-α-D-fruktopiranoza
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.008.108
MeSH turanose
  • O=C([C@@H](O[C@H]1O[C@@H]([C@@H](O)[C@H](O)[C@H]1O)CO)[C@H](O)[C@H](O)CO)CO
Svojstva
C12H22O11
Molarna masa 342,30 g/mol
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Turanoza je redukujući disaharid. D-izomer se prirodno javlja. Njeno sistemsko ime je α-D-glukopiranozil-(1→3)-α-D-fruktofuranoza. Ona je analog saharoze koji podleže metabolizmu viših biljki. Turanozu prenose saharozni transporteri u unutrašnjost ćelija, gde se koristi za intracelularnu ugljeno hidratnu signalizaciju. Osim te uloge, D-(+)-turanozu koriste kao izvor ugljenika mnogi organizmi, uključujući brojne vrste bakterija i gljiva.[4][5][6][7]

  1. ^ Turanose - Compound Summary, PubChem
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Sinha, A.K.; et al. (2002). „Metabolizable and non-metabolizable sugars activate different signal transduction pathways in tomato”. Plant Physiol. 128 (4): 1480—1489. PMC 154275Слободан приступ. PMID 11950996. doi:10.1104/pp.010771. 
  5. ^ Gonzali, S.; et al. (2005). „A turanose-insensitive mutant suggests a role for WOX5 in auxin homeostasis in Arabidopsis thaliana”. Plant J. 44 (4): 633—645. PMID 16262712. doi:10.1111/j.1365-313X.2005.02555.x. 
  6. ^ Sivitz, A.B.; et al. (2007). „Arabidopsis sucrose transporter AtSUC9. High-affinity transport activity, intragenic control of expression, and early flowering mutant phenotype”. Plant Physiol. 143 (1): 188—198. PMC 1761979Слободан приступ. PMID 17098854. doi:10.1104/pp.106.089003. 
  7. ^ Loreti, E.; et al. (2000). „Glucose and disaccharide-sensing mechanisms modulate the expression of α-amylase in barley embryos”. Plant Physiol. 123 (3): 939—948. PMC 59056Слободан приступ. PMID 10889242. doi:10.1104/pp.123.3.939. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]