Петар Лековић (Сврачково, код Пожеге, 23. новембар 1893 — Чемерно, код Гацка, 13. јун 1942) био је каменорезачки радник, учесник Првог светског рата и Народноослободилачке борбе и први народни херој Југославије.

Као војник Српске војске учествовао је у Првом светском рату, током 1914. и 1915. године. Истицао се као храбар и способан борац, али је након рањавања био заробљен и остатак рата је провео у заробљеништву. Након завршетка рата, вратио се у родно место и изучио каменорезачки занат. У потрази за послом обилазио је многа места, углавном по западној Србији. Још у годинама, након рата постао је симпатизер Комунистичке партије Југославије. Након 1938. године обновио је своје контакте са тада илегалном КПЈ и учествовао у неким њеним акцијама. Након окупације, 1941. године са тројицом својих синова ступио је у Ужички партизански одред и учествовао у устаничким акцијама. Након Прве непријатељске офанзиве и повлачења партизансих снага из Србије, марта 1942. године ступио је у Другу пролетерску ударну бригаду, у којој је био постављен за заменика команданта Првог ужичког батаљона. У борбама се истицао херојским подвизима, па је одлуком Врховног штаба НОП И ДВЈ, крајем марта 1942. године био проглашен за првог народног хероја Југославије.