Пређи на садржај

Витамин Б1

С Википедије, слободне енциклопедије
Витамин Б1
Kekulé skeletal formula of the cation in thiamine
Kekulé skeletal formula of the cation in thiamine
Chloride
Chloride
Spacefill model of thiamine of the cation in thiamine
Називи
IUPAC назив
2-[3-[(4-Амино-2-метил-пиримидин-5-ил)метил]-4-метил-тиазол-5-ил] етанол
Други називи
Анеурин
Тиамин
Идентификација
3Д модел (Jmol)
Бајлштајн 3581326
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
EC број 200-425-3
Гмелин Референца 318226
KEGG[1]
MeSH Thiamine
UNII
  • InChI=1S/C12H17N4OS.ClH/c1-8-11(3-4-17)18-7-16(8)6-10-5-14-9(2)15-12(10)13;/h5,7,17H,3-4,6H2,1-2H3,(H2,13,14,15);1H/q+1;/p-1 ДаY
    Кључ: MYVIATVLJGTBFV-UHFFFAOYSA-M ДаY
  • InChI=1/C12H17N4OS.ClH/c1-8-11(3-4-17)18-7-16(8)6-10-5-14-9(2)15-12(10)13;/h5,7,17H,3-4,6H2,1-2H3,(H2,13,14,15);1H/q+1;/p-1
    Кључ: MYVIATVLJGTBFV-REWHXWOFAY
  • [Cl-].Cc1c(CCO)sc[n+]1Cc1cnc(C)nc1N
  • [Cl-].CC1=C(CCO)SC=[N+]1CC1=CN=C(C)N=C1N
  • [Cl-].n1c(c(cnc1C)C[n+]2c(c(sc2)CCO)C)N
Својства
C12H17ClN4OS
Моларна маса 300,81 g·mol−1
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Витамин Б1 се још назива и тиамин и анеурин. У ћелијама тиамин је коензим пируват декарбоксилазе у реакцијама оксидативне декарбоксилације 2-оксокиселина. Тиме тиамин учествује у творби пирувата, односно пирогрожђане киселине, у ацетил-СоА (ацетил коензим А), који након тога улази у Кребсов циклус - карика аеробног и анаеробног метаболизма.[4]

У исхрани извор тиамина су квасац, млеко, житарице, воће и поврће. Последица недостатка овог витамина је болест звана Берибери, и често се јавља код особа које пате од алкохолизма.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Combs G. F. Jr. (2008). The vitamins: Fundamental Aspects in Nutrition and Health (3rd изд.). Ithaca, NY: Elsevier Academic Press. ISBN 9780121834937. 
  5. ^ Mahan L. K., Escott-Stump S., ур. (2000). Krause's food, nutrition, & diet therapy (10th изд.). Philadelphia: W.B. Saunders Company. ISBN 978-0-7216-7904-4. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).