Пређи на садржај

Anksiolitik

С Википедије, слободне енциклопедије

Anksiolitik (antipanični ili antianksiozni agens.[1]) je lek koji se koristi za lečenje anksioznosti, i srodnih psiholoških i fizičkih simptoma. Anksiolitici su se pokazali korisnim u lečenju anksioznih poremećaja[2][3]

Beta blokatori kao što su propranolol i oksprenolol, mada nisu anksiolitici, se mogu koristiti za suzbijanje somatskih simptoma anksioznosti.[4]

Tipovi anksiolitika

[уреди | уреди извор]

Benzodiazepini se propisuju za kratkotrajno olakšavanje teške i onesposobljavajuće anksioznosti. Benzodiazepini se koriste za lečenje velikog broja oboljenja i simptoma i obično su privi izbor leka za kratkotrajnu CNS sedaciju. Dugotrajna upotreba obuhvata lečenje teške anksioznosti. Postoji rizik benzodiazepinskog povlačenja i povratka sindroma nakon kontinuirane upotrebe duže od dve nedelje. Tolerancija i zavisnost se mogu javiti kod pacijenata na takvim tretmanima.[5] Postoji takođe dodatni problem akumulacije metabolita leka i nuspojava.[6]

Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina, ili serotonin-specifični inhibitori preuzimanja[7], (SSRI) su klasa jedinjenje koja se tipično koristi kao antidepresanti u lečenju depresije, anksioznih poremećaja, i nekih poremećaja ličnosti. SSRI lekovi su primarno klasifikovan kao antidepresanti i tipično su više doze neophodne da bili efektivni u lečenju anksioznih poremećaja.

Azapironi su klasa agonist 5-HT1A receptora. Oni ne proizvode sedaciju i zavisnost poput benzodiazepina, i izazivaju znatno manje kognitivno pogoršanje.[8]

  1. ^ Antianxiety agent at Dorland's Medical Dictionary”. 
  2. ^ Berrios, GE (1999). „Anxiety Disorders: a conceptual history”. J Affect Disord. 56 (2–3): 83—94. PMID 10701465. doi:10.1016/S0165-0327(99)00036-1. 
  3. ^ Kessler RC, Chiu WT, Demler O, Merikangas KR, Walters EE (2005). „Prevalence, severity, and comorbidity of 12-month DSM-IV disorders in the National Comorbidity Survey Replication”. Arch. Gen. Psychiatry. 62 (6): 617—27. PMC 2847357Слободан приступ. PMID 15939839. doi:10.1001/archpsyc.62.6.617. 
  4. ^ „Anxiety Disorders”. 
  5. ^ Gelder, M, Mayou, R. and Geddes, J. 2005. Psychiatry. 3rd ed. New York: Oxford. стр. 236.
  6. ^ Lader M, Tylee A, Donoghue J (2009). „Withdrawing benzodiazepines in primary care”. CNS Drugs. 23 (1): 19—34. PMID 19062773. doi:10.2165/0023210-200923010-00002. 
  7. ^ Barlow, David; H. Durand; V. Mark (2009). „Chapter 7: Mood Disorders and Suicide”. Abnormal Psychology: An Integrative Approach (Fifth изд.). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. стр. 239. ISBN 978-0-495-09556-9. OCLC 192055408. 
  8. ^ Dan J. Stein; Eric Hollander; Barbara Olasov Rothbaum, ур. (14. 08. 2009). Textbook of Anxiety Disorders (second изд.). American Psychiatric Publishing, Inc. стр. 194. ISBN 9781585622542. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).