Пређи на садржај

Imunostimulant

С Википедије, слободне енциклопедије

Imunostimulanti, imunostimulatori, su supstance (lekovi i hranljive materije) koje stimulišu imunski sistem podsticanjem (stimulacijom) ili povećanjem aktivnosti bilo koje komponente imunskog sistema. Jedan značajan primer je GM-CSF (stimulišući faktor kolonija granulocit makrofaga).[1]

Postoje dve glavne kategorije imunostimulanata:

Deoksiholna kiselina

[уреди | уреди извор]

Neke publikacije upućuju na imunostimulantni efekat deoksiholne kiseline (DCA).[8][9][10] DCA dejstvuje na nespecifični imunski sistem, aktivirajući njegov glavni ćelijski tip, makrofage. Prema ovim publikacijama, dovoljna količina deoksiholne kiseline u ljudskom telu bi bila poput snažne imune reakcije nespecifičnog imunskog sistema.

Endogeni imunostimulanti

[уреди | уреди извор]

Sintetički imunostimulanti

[уреди | уреди извор]

Biljni imunostimulanti

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  2. ^ Mattner F, Fleitmann JF, Lingnau K, Schmidt W, Egyed A, Fritz J, Zauner W, Wittmann B, Gorny I, Berger M, Kirlappos H, Otava A, Birnstiel ML, Buschle M (2002). „Vaccination with Poly-L-Arginine As Immunostimulant for Peptide Vaccines: Induction of Potent and Long-Lasting T-Cell Responses against Cancer Antigens”. Cancer Research. 62: 1477—1480. 
  3. ^ Cullen CM, Jameson SC, DeLay M, Cottrell C, Becken ET, Choi E, Hirsch R (1999). „A divalent major histocompatibility complex/IgG1 fusion protein induces antigen-specific T cell activation in vitro and in vivo”. Cell Immunol. 192 (1): 54—62. PMID 10066347. 
  4. ^ Wira CR, Crane-Godreau M, Grant K (2004). „Endocrine regulation of the mucosal immune system in the female reproductive tract”. Ур.: Ogra PL, Mestecky J, Lamm ME, Strober W, McGhee JR, Bienenstock J. Mucosal Immunology. San Francisco: Elsevier. ISBN 978-0-12-491543-5. 
  5. ^ Lang, TJ (2004). „Estrogen as an immunomodulator”. Clin Immunol. 113: 224—230. PMID 15507385. doi:10.1016/j.clim.2004.05.011. 
    Moriyama, A; Shimoya, K.; I, Ogata; et al. (1999). „Secretory leukocyte protease inhibitor (SLPI) concentrations in cervical mucus of women with normal menstrual cycle”. Molecular Human Reproduction. 5: 656—661. PMID 10381821. doi:10.1093/molehr/5.7.656. 
    Cutolo M, Sulli A, Capellino S, Villaggio B, Montagna P, Seriolo B, Straub RH (2004). „Sex hormones influence on the immune system: basic and clinical aspects in autoimmunity”. Lupus. 13: 635—638. PMID 15485092. doi:10.1191/0961203304lu1094oa. 
    King AE, Critchley HO, Kelly RW (2000). „Presence of secretory leukocyte protease inhibitor in human endometrium and first trimester decidua suggests an antibacterial role”. Molecular Human Reproduction. 6: 191—196. PMID 10655462. doi:10.1093/molehr/6.2.191. 
  6. ^ Dorshkind K, Horseman ND (2000). „The Roles of Prolactin, Growth Hormone, Insulin-Like Growth Factor-I, and Thyroid Hormones in Lymphocyte Development and Function: Insights from Genetic Models of Hormones and Hormone Receptor Deficiency”. Endocrine Reviews. 21: 292—312. PMID 10857555. doi:10.1210/er.21.3.292. Архивирано из оригинала 31. 07. 2010. г. Приступљено 09. 05. 2010. 
  7. ^ Nagpal, Sunil; Naand, Songqing; Rathnachalam, Radhakrishnan (2005). „Noncalcemic Actions of Vitamin D Receptor Ligands”. Endocrine Reviews. 26 (5): 662—687. PMID 15798098. doi:10.1210/er.2004-0002. Архивирано из оригинала 19. 02. 2009. г. Приступљено 09. 05. 2010. 
  8. ^ Vlček B., Reif A., Seidlova B.: Evidence of the participation of deoxycholate in cancer immunity, Z.Naturforsch. 26 b, 419-424 (1971)
  9. ^ Vlček B.: Potentiation of the immune response with DCA (czech), Prakt.Lekar 52, 326-330 (1972)
  10. ^ Chyle M., Chyle P.: Regulation of the immune response with DCA (czech, engl. summary), Sbornik lek. 84, 212-218 (1982)
  11. ^ Djeraba A, Quere P (2000). „In vivo macrophage activation in chickens with Acemannan, a complex carbohydrate extracted from Aloe vera”. Int J Immunopharmacol. 22 (5): 365—72. 
  12. ^ Soltanian S, Stuyven E, Cox E, Sorgeloos P, Bossier P (2009). „Beta-glucans as immunostimulant in vertebrates and invertebrates”. Critical Reviews in Microbiology. 35 (2): 109—138. doi:10.1080/10408410902753746. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).