1. 1.

• 4713. пне. - Почетна епоха јулијанског периода.
• 45. пне. - Уводи се Јулијански календар.
• 404. — Последње познато такмичење гладијатора се одржава у Риму.
• 990. — Кијевска Русија усваја Јулијански календар.
• 1438. — Алберт II Хабсбург је крунисан као краљ Угарске.
• 1502. — Португалски морепловци упловили су у залив Гуанабара и назвали то место Рио де Жанеиро (Јануарска река).
• 1526. — Хрватско племство је на сабору у граду Цетину изабрало за краља Фердинанда Хабсбурга.
• 1600. — Шкотска почиње са употребом Јулијанског календара.
• 1651. — Чарлс II крунисан као краљ Шкотске.
• 1673. — Почиње стална достава поште између Њујорка и Бостона.
• 1700. — Русија почиње да користи Јулијански календар.
• 1707. — Џон V је крунисан као краљ Португалије.
• 1738. — Буве острво открива француски истраживач Жан-Батист Шарл Буве де Лозије.
• 1788. — Објављује се прво издање новина Тајмс из Лондона, претходно Тхе Даилy Универсал Регистер.
• 1797. — Олбани замењује Њујорк као главни град државе Њујорк.
• 1801. — Законодавни акт Краљевства Велике Британије и Ирског Краљевства ступа на снагу да би се оформило Уједињено Краљевство.
• 1801. — Први познати астероид 1 Церес открива Ђузепе Пиаци.
• 1803. — Данска је забранила увоз робова у данску Западну Индију и постала прва земља која је забранила ропство.
• 1804. — Француска власт над Хаитијем се окончава.
• 1808. — Увоз робова у Сједињене Државе се забрањује.
• 1818. — Први пут објављен роман Мери Шели Франкенштајн, или модерни Прометеј.
• 1826. — Наукалпан постаје општина Мексика.
• 1833. — Велика Британија је прогласила суверенитет над Фокландским острвима у Атлантику, која су пре тога била под шпанском колонијалном влашћу.
• 1861. — Порфирио Диаз осваја Мексико Сити.
• 1863. — Амерички грађански рат: Закон о ослобађању робова (Прокламација о еманципацији) ступа на снагу.
• 1863. — Прву тврдњу под Актом о хомстедима прави Данијел Фримен за фарму у Небраски.
• 1869. — Сигма Ни братство се званично оснива на Војном институту у Вирџинији.
• 1877. — британска краљица Викторија I проглашена је царицом Индије.
• 1880. — у Србији су уведене обавезне метричке мере, мерна јединица за дужину постао је метар и званично су престале да важе мере попут аршина, лакта, педља.
• 1880. — Фердинанд де Лесепс почиње француску конструкцију Панамског канала.
• 1892. — Елис острво се отвара да прима имигранте из Сједињених Држава.
• 1893. — Јапан почиње да користи Грегоријански календар.
• 1898. — Њујорк анексира земљу околних округа, чинећи тиме Град Већег Њујорка. Четирма почетним областима, Менхетну, Бруклину, Квинсу и Бронксу, се прикључује 25. јануара Стејтен Ајленд како би се створио модерни град од 5 области.
• 1899. — Шпанска власт над Кубом се завршава.
• 1900. — Круна је постала јединствена (и једина) валута у Аустро-угарској монархији.

• 1901. — .
  • Нигерија постаје британски протекторат.
  • државе Нови Јужни Велс, Викторија, Квинсленд, Јужна Аустралија, Западна Аустралија и Тасманија су основале аустралијску заједницу с Едмундом Бартоном као првим премијером, која је те године у статусу доминиона постала члан Британског Комонвелта.
  • Одржана прва званична парада немих глумаца.
• 1902. — Прва Роуз боул утакмица се одиграва у Пасадени, Калифорнија.
• 1908. — По први пут, лопта је бачена на Њујоршки Тајмс Сквер да означи почетак Нове Године.
• 1911. — Северна Територија се одваја од Јужне Аустралије и пребацује се под управу Комонвелта.
• 1912. — Успоставља се Република Кина.
• 1912. — У Швицарској је на снагу је ступио цивилни законик.
• 1914. — На Флориди је успостављен први линијски лет на свијету између Ст. Петерсбурга (САД) и Тампе.
• 1925. — назив главног града Норвешке Кристијанија (од 1674), промењен је у Осло.
• 1934. — Алкатраз острво постаје амерички федерални затвор.
• 1934. — Нацистичка Немачка доноси „Закон за превенцију генетски оболелог потомства“.
• 1935. — Бакнел Универзитет осваја прву Наранџасту куглу 26-0 над Универзитетом Мајамија.
• 1937. — .
  • Анастазио Самоза постаје председник Никарагве.
  • Прва Котон боул утакмица се одржава у Даласу, Тексас.
• 1939. — Бечки новогодишњи концерт се први пут одржава.
• 1942. — Декларацију Уједињених Нација потписује 26 нација.
• 1945. — Бахавалбур држава издаје своје прве маркице.
• 1947. — Велика Британија национализира индустрију угља.
• 1948. —.
  • Британске железнице се назионализују да би се створила Британска Железница.
  • Енрико де Никола формално постаје председник италијанске републике, али одбија да буде кандидат за прве уставне изборе наредног маја.

.

• 1956. — Република Судан постиже независност од Египатске републике и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.
• 1958. — ступио је на снагу уговор о оснивању Европске економске заједнице, познате као Заједничко тржиште, који су 25. марта 1957. у Риму потписале Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија.
• 1959. — после двогодишњег герилског рата, на Куби је преузео власт вођа револуционарног покрета „26. јул“ Фидел Кастро, а диктатор Фулхенсио Батиста је побегао у Доминиканску Републику.
• 1960. — Република Камерун постиже независност од Републике Француске и анд тхе Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.
• 1962. — Западна Самоа постиже независност од Новог Зеланда; име јој се мења у Независна држава Западне Самое.
• 1964. — Федерација Родезије и Њасаланда се дели на независне републике Замбију и Малави, и на Родезију којом управља Велика Британија.
• 1965. — под вођством лидера покрета „Ал фатах“ Јасера Арафата формирана је Палестинска ослободилачка организација.
• 1969. — Мариен Нгуаби званично постаје Председник Републике Конго.
• 1970. — Уникс епоха почиње у 00:00:00 УТЦ.
• 1971. — Рекламе за цигарете постају забрањене на америчким телевизијама.
• 1973. — Краљевина Данска, Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске и Република Ирска су примљене у Еворпску економску заједницу.
• 1976. — НБЦ уводи свој нови лого: апстрактно Н.
• 1978. — Ер Индија Лет 855 Боинг 747 експлодирао и пао у море у близини обале Бомбаја, усмртивши 213 особа.
• 1979. — Званичне дипломатске везе су успостављене између Народне Републике Кине и Сједињених Америчких Држава, 30 година након оснивања Народне Републике Кине.
• 1981. —.
  • Република Грчка је примљена у Еворпску економску заједницу.
  • република Палау достиже самоуправу; и даље није независна од САД-а.
• 1983. — АРПАНЕТ званично прелази да користи Интернет Протокол, правећи Интернет.
• 1984. —.
  • АТ&Т се дели на 22 независне јединице.
  • Краљевина Шпанија и Република Португалија су примљене у Европску економску заједницу.
  • Султанат Брунеј постаје независан од Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.
• 1985. —.
  • Направљен Интернетов Систем обласних имена (ДНС - Домаин Наме Сyстем).
  • Први Британски мобилни телефонски разговор је успоставио Ерни Вајз ка Водафону.
• 1986. — Аруба постаје независна од Курасаа, мада остаје у слободној асоцијацији са Краљевином Холандијом.
• 1987. — Град у Фробишеровом заливу, у канадским Северозападним Територијама, мења своје име у Икалуит.
• 1988. — Настаје Евангелистичка Лутеранска Црква Америке, чиме се прави највећа лутеранска деноминација у САД-у.
• 1990. — Деноминирана је југославенска валута - динар тако да је 10.000 динара постало 1 нови динар, а грађани су први пута након другог свјетског рата могли слободно куповати страну валуту у банкама.
• 1992. — Џорџ Х. V. Буш постаје први Председник Сједињених Америчких Држава који се обратио Аустралијском парламенту.
• 1993. —.
  • Плишани развод: Чехословачка, основана 1918. године, дели се на Словачку Републику и Чешку Републику.
  • Уведено јединствено тржиште у оквиру Еворпске економске заједнице.
  • Радио телевизија Србије отпустила је више од 1.500 радника у Београду, међу којима је највише било новинара који су се супротстављали ратној пропагандној политици радија и ТВ, „говору мржње“, непоштовању професионалног кодекса и кршењу професионалних критеријума уређивачке политике.
• 1994. — .
  • у СР Југославији раст цена достигао је фантастичну цифру од 315.563.558%, цене су се у просеку повећавале 62% дневно, 2% на сат и 0,029% у минути.
  • Северноамерички уговор о слободној трговини ступа на снагу.
  • Запатиста војска националног ослобођења започиње дванаест дана оружаног конфликта у Држави Чијапас.
• 1995. —.
  • У Босни је ступио на снагу четворомесечни прекид непријатељстава постигнут уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера.
  • Светска трговинска организација ступа на снагу.
  • Краљевина Шведска и републике Аустрија и Финска су примљене у Европску Унију.
• 1996. — Курасао добија ограничену самоуправу, мада остаје у оквиру слободне асоцијације са Краљевином Холандијом.
• 1997. — Република Заир званично приступа Светској трговинској организацији, као Заир.
• 1998. — .
  • Пушење постаје забрањено у свим баровима и ресторанима у савезној држави Калифорнија.
  • Исламски фундаменталисти су на западу Алжира масакрирали више од 400 људи, укључујући жене и децу, у најгорем насиљу током шестогодишњег терора оружаних исламистичких група.
• 1999. — званично је пуштена у промет јединствена европска валута евро и око 300 милиона људи у 11 од 15 земаља Европске уније добило је исту валуту први пут од времена Римског царства. Грчка се, као 12. чланица, придружила 2001, а замена националних валута у евро почела је 2002. године.
• 2000. — Велика Британија је званично укинула старе империјалне мере, као што су фунта (453,59 грама) и унца (28,35 грама) и увела европски мерни систем.

• 2001. — Први дан трећег миленијума.
• 2002. — Евро је постао званична валута у 12 земаља Европске уније. Велика Британија, Шведска и Данска су једине чланице ЕУ које су задржале своје националне валуте.
• 2002. — Република Кина званично приступа Свјетској трговинској организацији као Кинески Тајпеј.
• 2002. — Заједнички уговор о надгледању под отвореним небом, првобитно потписан 1992. године, званично ступа на снагу.
• 2003. — Полицијске снаге ЕУ замјениле су у Босни и Херцеговини међународне полицијске снаге УН, чиме је почела прва заједничка одбрамбена и безбједносна акција свих 15 земаља-чланица ЕУ.
• 2003. — Луис Инасио Лила да Силва постаје предсједник Федералне Републике Бразил.
• 2003. — Формирана Државна заједница Србија и Црна Гора.
• 2004. — Первез Мушараф прима глас поверења да настави да буде Председник Исламске Републике Пакистана од Парламента и провинцијалних скупштина.
• 2007. — Бугарска и Румунија постале чланице ЕУ, бугарски, румунски и ирски постали официјални језици ЕУ, а Словенија ушла у Еурозону.
• 2007. — Лет 574 зрачне компаније Адам Аир са 102 путника, изгубио се и срушио изнад Индонезије, а сматра се да су узроци били пилотова грешка и просторна дезоријентација.
• 2009. — У бангкошком ноћном клубу Сантика дошло до експлозије (вјероватно због електричког квара) приликом које је погинуло 66, а повријеђене 222 особе.
• 2010. — Ауто-бомба експлодирала током одбојкашког турнира у Лакки Марwату, Пакистан приликом чега је погинуло 105 људи, а повријеђено више од 100.
• 2011. — Током коптске новогодишње мисе у Александрији експлодирала бомба, убивши 23 особе.
• 2012. — Молдавски цивил фатално рањен од стране руских мировњака у Придњестровљу, што доводи до протеста против Русије.
• 2013. — Око 60 људи погинуло, а 200 повријееђено у стампеду током прославе на фудбалском стадиону Фелиx Хоупхоует-Боигнy у Абидјану, Обала Слоноваче.

.

• 711. пне. - Јимму Тенно, први цар и оснивач Јапана (традиционални датум).
• 766. — Али ар-Рида, Шиа Имам (у. 818).
• 1431. — Папа Александар VI (у. 1503).
• 1449. — Лоренцо де Медичи, италијански државник (у. 1492).
• 1484. — Хулдих Цвингли, швајцарски протестантски лидер (у. 1531).
• 1516. — Маргарета Лејонхуфвуд, шведска краљица (у. 1551).
• 1618. — Бартоломе Естебан Муриљо, шпански сликар (у. 1682).
• 1638. — Цар Го-Сај јапански (у. 1685).
• 1648. — Елкана Сетл, енглеска списатељица (у. 1724).
• 1655. — Кристиан Томасиус, немачки правник (у. 1728).
• 1735. — Пол Ревер, амерички патриота и стручњак за сребро (у. 1818).
• 1750. — Фредерик Муленберг, први говорник Америчке куће представника (у. 1801).
• 1752. — Бетси Рос, америчка кројачица (у. 1836).
• 1823. — Шандор Петефи, мађарски песник и револуционар (у. 1849).
• 1839. — Уида, енглеска списатељица (у. 1908).
• 1860. — Џорџ Вашингтон Карвер, амерички учитељ, проналазач, ботаничар (у. 1943).
• 1863. — Пјер де Кубертен, француски иницијатор модерних Олимпијских игара (у. 1937).
• 1863. — Пиерре де Цоубертин француски спортски дјелатник, "отац" модерних Олимпијских игара (у. 1937.).
• 1864. — Алфред Стајглиц, амерички фотограф (у. 1946).
• 1873. — Марија Јурић Загорка, хрватска књижевница и новинарка (у. 1957.).
• 1874. — Густав Вајтхед, немачки-амерички проналазач (у. 1927).
• 1876. — Харијет Брукс, канадска физичарка (у. 1933).
• 1879. — Е. M. Форстер, енглески романописац (у. 1970).
• 1887. — Вилхелм Канарис, немачки адмирал (у. 1945).
• 1890. — Антон Мелик, словеначки географ (у. 1966).
• 1892. — Артур Родзински, хрватски диригент (у. 1958).
• 1894. — Сатјендра Нат Босе, индијски математичар (у. 1974).
• 1895. — Џ. Едгар Хувер, амерички управник ФБИ-ја (у. 1972).
• 1896. — Вукић Мићовић, српски хемичар, ректор Београдског универизитета и академик САНУ.
• 1900. — Хавијер Кугат, каталонски-кубански музичар, фронтмен (у. 1990).
• 1904. — Фазал Илахи Чаудри, пакистански политичар (у. 1982).
• 1906. — Ђовани D'Анци, италијански текстописац (у. 1974).
• 1907. — Леонид Брежњев, генерални секретар КПСС (у. 1982).
• 1909. — Бери Голдвотер, амерички сенатор из Аризоне и председнички кандидат (у. 1998).
• 1909. — Дејна Ендруз, амерички глумац (у. 1992).
• 1911. — Хенк Гринберг, бејзбол играч (у. 1986).
• 1912. — Ким Филби, британски шпијун (у. 1988).
• 1915. — Бранко Ћопић, српски писац.
• 1917. — Џул Грегори Чарни, метеоролог (у. 1981).
• 1917. — Алберт Мол, холандски глумац (у. 2004).
• 1919. — Џ. D. Селинџер, амерички романописац.
• 1920. — Вирђилио Савона, италијански певач и текстописац (Квартето Четра).
• 1921. — Исма'ил Раџи' ал-Фаруки, палестински-амерички муслимански мислилац, филозоф и компаративни религијски сколастичар (у. 1986).
• 1922. — Роки Грацијано, амерички боксер (у. 1990).
• 1925. — Стајми Бирд, глумац (у. 1981).
• 1926. — Цлаудио Вилла, италијански пјевач (у. 1987).
• 1927. — Доук Вокер, америчка звезда америчког фудбала (у. 1998).
• 1928. — Ернест Тајдимен, амерички писац (у. 1984).
• 1931. — Чун Доо Хван, Председник Јужне Кореје .
• 1933. — Јое Ортон, енглески драмски писац.
• 1933. — Фредерик Лоуи, канадски медицински учитељ, етичар и председник универзитета.
• 1933. — Џо Ортон, енглески писац (у. 1967).
• 1940. — Хелмут Јан, немачки архитекта.
• 1940. — Френк Лангела, амерички глумац.
• 1940. — Марио Профаца, новинар.
• 1942. — Мартин Фрост, амерички политичар.
• 1942. — Кантри Џо МекДоналд, амерички музичар, (Кантри Џо и Рибе).
• 1942. — Генади Сарафанов, космонаут.
• 1943. — Дон Новело, амерички глумац, комичар и писац.
• 1943. — Владимир Шекс, хрватски уставотворац, писац, политичар, заступник у свим сазивима Хрватског сабора од неовисности и предсједник 5. сазива Хрватског сабора.
• 1945. — Џеки Икс, белгијски возач тркачких аутомобила.
• 1959. — Панагиотис Гианнакис, грчки кошаркаш и тренер.
• 1961. — Марк Вингет, британска глумица.
• 1962. — Ницола Брyант, Бритисх ацтресс.
• 1963. — Дражен Ладић, хрватски ногометаш (вратар) и репрезентативац.
• 1964. — Диди Фајфер, америчка глумица.
• 1966. — Алисон Дуди, ирска глумица.
• 1966. — Мајкл Империоли, амерички глумац.
• 1966. — Ембет Давиц, америчка глумица.
• 1968. — Давор Шукер, хрватски ногометаш и репрезентативац.
• 1968. — Грандмастер Флеш, певач из Барбадоса.
• 1969. — Верн Тројер - амерички глумац.
• 1970. — Пол Томас Андерсон, амерички филмски режисер, писац и продуцент.
• 1970. — Габријел Џарет, амерички глумац.
• 1972. — Нив МекИнтош, глумица.
• 1975. — Џо Кенон, амерички фудбалер.
• 1976. — Миле Смодлака, хрватски ватерполиста.
• 1977. — Хасан Салихамиџић, босански фудбалер.
• 1979. — Коичи Домото, јапански уметник.
• 1980. — Елин Нордегрен, шведски фото модел.
• 1981. — Солт Баумгартнер, мађарски возач тркачких аутомобила.
• 1981. — Младен Петрић, хрватски ногометаш
• 1982. — Давид Налбандијан, аргентински тенисер.

.

• 379. — Свети Базил из Цезареје (р. 330).
• 404. — Свети Телемах.
• 874. — Хасан ал-Аскари, једанаести Шиа Имам (р. 846).
• 898. — Одо, париски гроф (р. 860).
• 1515. — Краљ Луј XII француски (р. 1462).
• 1559. — Кристијан III дански и норвешки (р. 1503).
• 1560. — Жоаким Ди Белај, француски песник (р. око 1522).
• 1679. — Јан Стен, холандски сликар.
• 1716. — Вилијам Вичерли, енглески драматург.
• 1730. — Семјуел Севал, енглески судија (р. 1652).
• 1766. — Џејмс Френсис Едвард Стјуарт, „Стари претварач“ (р. 1688).
• 1782. — Јохан Кристијан Бах, немачки композитор (р. 1735).
• 1817. — Мартин Хајнрих Клапрот, немачки хемичар (р. 1743).
• 1892. — Розвел Б. Мејсон, мајор Чикага (р. 1805).
• 1894. — Хајнрих Херц, немачки физичар (р. 1857).
• 1933. — Херијет Брукс, канадска физичарка (р. 1876).
• 1934. — Благоје Берса, хрватски складатељ и глазбени педагог (* 1873.).
• 1940. — Фердо Шишић, хрватски повјесничар (р. 1869.).
• 1944. — Чарлс Тарнер, аустралијски играч крикета (р. 1862).
• 1953. — Хенк Вилијамс, амерички певач (р. 1923).
• 1958. — Едвард Вестон, амерички фотограф (р. 1886).
• 1960. — Маргарет Салаван, америчка глумица (р. 1911).
• 1963. — Иван Земљак, хрватски архитект (р. 1893.).
• 1972. — Морис Шевалије, француски певач и глумац. (р. 1888).
• 1981. — Беула Бонди, америчка глумица (р. 1888).
• 1986. — Алфредо Бинда, италијанкски бициклиста (р. 1902).
• 1992. — Грејс Хопер, амерички рачунарски пионир (р. 1906).
• 1994. — Цезар Ромеро, амерички глумац (р. 1907).
• 1994. — Лорд Артур Еспи Порит, британски атлетичак и лекар (р. 1900).
• 1995. — Еуген Вигнер, маћарски физичар, лауреат Нобелове награде (р. 1902).
• 1995 - Фред Вест, британски серијски убица (самоубиство) (р. 1941).
• 1996. — Арли Берк, амерички адмирал (р. 1901).
• 1997. — Таунс Вам Зант, амерички музичар (р. 1944).
• 1998. — Хелен Вилис Муди, америчка тенисерка (р. 1905).
• 2001. — Реј Волстон, амерички глумац (р. 1914).
• 2001 - Фабијан Шоваговић, један од највећих глумаца Хрватске и бивше Југославије (р. 1933).
• 2003. — Џо Фос, амерички политилар и борбени пилот (р. 1915).
• 2005. — Ширли Чисхолм, америчка политичарка, прва тамнопута америчка представница Конгреса (р. 1924).
• 2005. — Хју Џон Фредерик Лосон, 6. Барон Бернхам, британски новинар и политичар (р. 1931).
• 2005 - Боб Мацуи, амерички конгресмен (р. 1941).
• 2012. — Киро Глигоров, македонски и југославенски политичар (р. 1917).

.

• Седми дан и осма ноћ Божића у западном Хришћанству.
• Многе земље широм света које користе Грегоријански календар - Новогодишњи дан; најчешће прослављен у поноћ са ватрометима.
• Католицизам - Свети Дан Захвалности Октава Божића, Благосиљана Девица Марија, Мајка Бога (нови календар).
• Католицизам - Празник Обрезивања (стари календар).
• Католицизам - почиње Народна недеља миграције (варира у званичној подршци од стране канцеларије америчког председника, није стриктно религиозна).
• Хаити - дан независности .
• Тајван - оснивање Републике Кине.
• Судан - дан независности .
• Куба - дан ослобођења.
• Словачка: Успостављање Словачке републике.
• Последњи дан Кванзе.
• Бечки новогодишњи концерт.
• Пасадена, Калифорнија - Парада Турнира Ружа и, традиционално, Роуз боул фудбалски шампионат.
• Светски дан молитве за мир.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар